Nikolaj Rimski-Korsakov: Badnje veče

Premijera opere Badnje veče Nikolaja Rimskog-Korsakova upriličena je 10. decembra 1895. godine u Mariinskom teatru u Sankt Peterburgu. Delo je dovršeno godinu dana ranije, u periodu posle iznenadne, tragične smrti Petra Čajkovskog, koji je na isti Gogoljev predložak napisao čak dve opere – najpre Kovača Vakulu, koga je zatim preradio u poznatiju operu Čerevički. „Molim Vas da primetite”, napisao je Rimski-Korsakov odlučno Aleksandru Glazunovu, „da se moje opera zove Badnje veče, a ne Čerevički ili Kovač Vakula”, želeći da na taj način potcrta razlike u odnosu na dela svog savremenika. Takođe, kompozitor je insistirao na staroslovenskim elementima ove priče, koja, iako je smeštena u doba oko Božića, u stvari priziva ritualno-magijsko vreme oko zimske kratkodnevice, kada se po predanju okupljaju natprirodna bića. U ovo koledarsko vreme, drugim rečima, granica između ljudskog sveta i sveta mračnih sila postaje izuzetno propustljiva i upravo je to period u kojem se dešava radnja opere.

Rimski-Korskov vešto kombinuje foklorne i satrične elemente sa fantastičnim slikama. Možemo osetiti njegovu zanesenost sižeom o veštici koja želi da zadrži svog sina Vakulu podalje od njegove ljubavi, o tom istom sinu koji treba da donese caričine čizme kako bi se dokazao voljenoj Oksani, o đavolu koji je ljut jer ga se ljudi više ne plaše, o ukradenom mesecu i zaigranim zvezdama. Rimskom-Korsakovu je ova zanesenost omogućila da napiše partituru prepunu inovativnih, neobičnih harmonskih i kolorističkih rešenja, utirući put potonjim generacijama kompozitora inspirisanih ruskom baštinom i imaginacijom. Kako je Rimski-Korskov bio veliki orkestrator, u ovoj operi susrećemo izuzetne sklopove instrumentalnih boja, kao i doslednu upotrebu čeleste – instrumenta koji je izgrađen tek 1886. godine – kao zvučnog ovaploćenja čarolije i magije.

Urednica Ksenija Stevanović