Muzika viva – 71. Međunarodni Rostrum kompozitora

Na početku emisije čućete horsku kompoziciju O magnum misterijum Dana Dedijua. Ovaj ugledni i plodni stvaralac, za sobom već ima opus od preko 180 dela, uključujući pet simfonija, dvanaest koncerata, pet opera, sedam gudačkih kvarteta i brojna kamerna, horska i klavirska dela. Dobitnik je više nacionalnih i internacionalnih nagrada. Pored toga što je profesor kompozicije, trenutno je i predsednik Rumunskog udruženja kompozitora. Kompozicija O magnum misterijum napisana je za šest glasova, u formi moteta sa kodom, u kojoj autor spaja hromatske i dijatonske harmonije, stvarajući prigušen i misteriozni modalni zvučni svet.

Selekciju Rumunije je predstavljala i Dijana Rotaru, umetnica koja je dobro poznata na savremenoj muzičkoj sceni. Studije je završila u Bukureštu i Parizu, a potom se usavršavala sa značajnim autorima iz druge polovine XX veka kao što su Salvatore Šarino, Brajan Fernihau, Džonatan Harvi i drugi. Dobitnica je nagrade „Đorđe Enesku” za 2008. godinu, kao i priznanja na Danima nove savremene muzike, te značajnih stipendija u Rumuniji, Francuskoj i Austriji. U svojim delima ova autorka se često okreće različitim izvorima inspiracije, od folklora i humora, do neobičnih stanja kao što je hipnagogija. Delo Šaman, sa kojim se predstavila u Ljubljani, inspirisano je rumunskom mitologijom i pričom o „solomonaru”, vrsti šamana koji pomoću pesme, klepala i biča, kontroliše zmaja, odnosno oblake i kišu. U svojoj kompoziciji za solo flautu Diana Rotaru stvara muzički tok koji evocira taj ritual, sa podražavanjem perkusivnog zvuka klepala, te stvaranjem dramaturškog krešenda koji vodi do trenutka kada kiša počinje da pada i završnog lamenta.

Ulpiju Vlad pripada najstarijoj, još uvek aktivnoj generaciji, koja je oblikovala muzički život Rumunije od početka osamdesetih godina prošlog veka. Dobitnik je svih značajnijih nacionalnih priznanja u Rumuniji, kao što su nagrade „Đorđe Enesku”, nagrada Udruženja kompozitora, i Orden za zasluge u oblasti kulture. Vladovo delo Kroz zvuke belog cveća napisano je za gudački kvartet, a zvučno podseća na rezultate radova autora modernističkog usmerenja s kraja pedesetih i šezdesetih godina. Prema rečima autora, želja mu je bila da putem zvuka izazove slične emocije kao što to čini izvor njegove inspiracije, u ovom slučaju prizor belog cveća, stvaranjem kompleksnog i virtuoznog muzičkog tkanja.

Mladi slovenački kompozitor i saksofonista Maj Brinovec, takmičio se u kategoriji autora do 30 godina, a predstavio se delom pod nazivom Odradek-varijacije. Kompozicija je inspirisana istoimenim entitetom iz priče Franca Kafke „Domaćinova briga”, fantastičnim objektom nalik zvezdastom kalemu konca koji poseduje odlike živog bića. U priči, iako nije uvek vidljiv, Odradek je uvek prisutan, a kako niti pomaže niti odmaže, on postaje ovaploćenje nesvrsishodnosti, implicirajući da će zauvek ostati tu. U teoriji književnosti i filozofiji, postoje različite interpretacije njegovog značenja, od beskorisnog objekta do simbola psihičkog potiskivanja, koje se iznova vraća na površinu. Maj Brinovec se priklanja ovakvom tumačenju, doživljavajući Odradeka kao „kolektivno nesvesno” i predstavljajući ga intervalom tritonusa – upućujući na njegovu beskorisnost i neutralnost.

Još jedan autor koji je predstavljao Sloveniju, bio je hrvatsko-slovenački kompozitor i pijanista Juraj Marko Žerovnik. Ovaj umetnik je nakon završenih studija u Zagrebu, studirao u klasama Volfganga Rima i Vita Žuraja, a danas je aktivan u Hrvatskoj i Sloveniji. Prvi je dobnitnik „Milko Kelemen” nagrade Hrvatskoj udruženja kompozitora i zagrebačkog Bijenala. U Ljubljani se Žerovnik predstavio delom Okidanje žica za harfu i gudače, koncertantnom minijaturom koja je posvećena francuskoj harfistkinji Marion Ravo. Delo je, kako to sam naziv upućuje, inspirisano različitim tehnikama sviranja na harfi i gudačima, te muzičari koriste proširene tehnike i neobične objekte kojima izazivaju ton. Rezultat je bogat zvučni svet ispunjen neobičnim bojama i iznenađenjima.

Čućete i ostvarenje irske autorke Ajrin Bakli Lament za Arta O’Lirija. Ova umetnica je aktivna u različitim oblastima savremenog stvaralašta, komponujući tradicionalne muzičke forme, ali i muziku za pozorište, plesne trupe i film. Njena primenjena muzika više puta je nominovana za najznačajnije nacionalne nagrade u oblasti filmske muzike, a pored savremenih kinematografskih ostvarenja, pravi muziku i za neme filmove. Kompozicija Lament za Arta O’Lirija, inspirisana je običajem naricanja, koji se u Irskoj negovao tokom 18. veka. Ova tradicija prenošena je s kolena na koleno, te ne postoje pisani tragovi o njoj. Najbolje svedočanstvo je pesma koju je zapisala Ajlin O’Konel, supruga ubijenog Arta O’Lirija, u kojoj ona oplakuje smrt svog muža. Ovaj zapis, koji se smatra jednom od najboljih pesama napisanih u Irskoj u 18. veku, je autorki poslužio kao inspiracija za operu, u kojoj ona prati različite faze žalosti – od negiranja, preko basa i ljutnje, faze pregovaranja, depresije i prihvatanja.

Urednica emisije: Ivana Neimarević