Milan Brdar: Hajdegerov nihilizam (5)

U ovom tekstu autor kritikuje stavove koje je izneo Martin Hajdeger u svojoj dvotomnoj knjizi Niče, to jest zbirci tekstova koje je nemački filozof pisao između 1936. i 1946. godine. Tu je Hajdeger u središte razmatranja stavio nihilizam i izložio svoje viđenje u uverenju da ga je razumeo i objasnio bolje od Fridriha Ničea.

Milan Brdar svoju kritiku započinje komnetarišući i osporavajući Hajdegerov govor o zaboravu Bića: „nije tačno da je Biće zaboravljeno, a pogotovo da je to slučaj od Platona naovamo. Tačno je da je Biće palo zajedno s transcendencijom, da je napušteno kao tema, i da to važi samo za epohu Moderne. Inače, pre toga, Biće je uvek bilo u igri, mada je tačno da nikada nije bilo tema za sebe kako to hoće Hajdeger: bez odnosa prema bivstvujućem”.

Zatim će biti izneti argumenti u prilog tezi da Hajdegrov pojam i shvatanje nihilizma ima poreklo u njegovoj „fahovskoj zatvorenosti”, što vodi paradoksalnoj poziciji da on „razlog za nerazumevanje nihilizma vidi u tome što u istoriji metafizike nije bila mišljena suština Ničega, usled čega nije ni mogla biti shvaćena. Koliko ozbiljno drži do ovog, otvoreno rečeno, nagađanja, uočava se iz novog određenja po kojem bi nihilizam bio odsustvo suštinskog mišljenja o suštini Ničega, s poentom da ne samo nije bilo mišljeno, nego da ni u aktuelnom vremenu nema volje da se Ništa ozbiljno promisli”.

Brdar zaključuje: „bilo bi dovoljno reći da je za prevladavanje nihilizma najvažnije ili jedino važno to da se obnovi status Bića. A ukoliko bi mu pređašnji status u filozofiji bio obnovljen, to ne znači da bi se metafizika obnovila u pređašnjoj snazi. Poenta je da metafiziku, kakva god bila, treba prepustiti samoj sebi, pogotovo zato što je njeno postojanje pitanje vere. Iz tog razloga, uvek će biti filozofa koji u metafiziku veruju, a ta njihova vera uključuje i uverenje da ona nije pitanje vere nego suštinskog znanja; prepustiti metafiziku sebi znači prepustiti je filozofima koji se od nje ne odriču; a to znači da se i pitanje metafizike na kraju svodi na pitanje verske tolerancije u filozofiji i filozofskim stvarima. Kada bi je bilo, filozofija bi se konačno oslobodila antimetafizičkog balasta koji je saplitao kroz čitav 20. vek”.

Čitao je Željko Maksimović.
Urednica ciklusa Tanja Mijović.