Antonio Loli i violinski koncert

Lolijev Violinski koncerat opus 2 broj 2 nastao je početkom šezdesetih godina 18. veka i objavljen u Parizu 1764. godine, dok je još uvek bio u službi virtemberškog dvora u Štutgartu. Ovo nameštenje dobio je po preporuci Padre Martinija i Nikole Jomelija, koji su ga istakli kao vrsnog violinistu. O simpatijama koje je uživao na dvoru svedoči i gotovo trostruko povećanje plate u roku od nepunih sedam godina. Početkom ove decenije Loli je održao i prve koncerte u Beču, a zatim i u Parizu, na duhovnim koncertima, otvarajući tako svoju evropsku karijeru.

Bečka kompozitorska škola razvijala se u stalnom dijalogu s italijanskim muzičarima i stilom, oslanjajući se na melodijsku izražajnost i formalnu jasnoću italijanske tradicije, koju su brojni italijanski virtuozi i učitelji doneli u Beč. Jozef Hajdn, iako van samog Beča, u službi porodice Esterhazi, učestvovao je u oblikovanju estetskih okvira ove škole. U galantni izraz utemeljen na italijanskoj tradiciji uneo je kontrapunktski način mišljenja karakterističan za muziku nemačkog govornog područja.

Hajdnov učenik, austrijski kompozitor Ignac Plejel, proveo je najveći deo svoje karijere u Francuskoj, gde je bio aktivan i kao muzički izdavač i graditelj instrumenata. Zadržavajući klasični izraz Bečke kompozitorske škole, Plejel je u svojim koncertantnim delima spojio preglednu formu s izraženijom melodijskom ekspresijom, prozračnim orkestarskim slogom i istaknutom ulogom soliste.

 
Autor Srđan Atanasovski

Urednica Sanja Kunjadić