Antonio Loli i violinski koncert

Nakon više od petnaest godina službe na dvoru Virtemberške kneževine, koja mu je poslužila kao odskočna daska za turneje širom Evrope, Loliju su tokom jedne od njih, 1774. godine, bili raskinuti ugovori, dok su njegova supruga i sin ostavljeni kao taoci zbog porodičnih dugova. U nezavidnoj poziciji, Loli je prihvatio poziv carice Katarine Velike i godišnju platu od 4000 rubalja, ali uz slobodu da nastupa širom Evrope. Tako je, na primer, koncertom u Varšavi 5. januara 1776. završio jednu od svojih turneja, dok je od kraja 1777. do početka 1780. produžio odsustvo iz Rusije, na nezadovoljstvo dvorskih činovnika. Tokom tog perioda nastupao je u Skandinaviji i Nemačkoj, a 1778. posetio je Karla Ditersa fon Ditersdorfa u Beču. Loli je svoju službu u Rusiji formalno okončao krajem 1783. godine, posle dugotrajnog parničenja.

Pored putovanja povezanih sa njegovom karijerom virtuoza, Loli je tokom šezdesetih godina 18. veka sarađivao sa tri godine starijim Pjetrom Nardinijem na dvoru u Štutgartu, pod rukovodstvom kapelmajstora Nikole Jomelija. Nardini je bio poznat ne samo po orkestarskom muziciranju, već i po solističkim nastupima, koje je održavao sve do devedesetih godina 18. veka. Prema svedočenju muzičkog pisca Šubarta, uspevao je da svojim muziciranjem dirne i najneosetljivije slušaoce, izražavajući duboke emocije s lakoćom i prirodnošću. Njegove kompozicije povezuju dve osobine italijanskog stila tog vremena: kantabilnost i izražajnost u sporim stavovima, te prodorna ekspresivnost u brzim tempima.

Autor Srđan Atanasovski
Urednica Sanja Kunjadić