Pijanizmi Balkana ‒ Petar Milić

„Kao vrsni poznavalac Šopenovog stvaralaštva, Milić svoja dela predstavlja samorazumljivom, lakom i virtuoznom tehnikom baziranom na visokoj kulturi tona. Pri tome, on ističe boju svakog harmonskog i ritmičkog naglaska, preplitanje fraza, potcrtava formalnu i sadržajnu funkciju motiva, višestruku prirodu muzičkog materijala i značenja koja otkriva za instrumentom... Njegove interpretacije su poput prevoda Šopenovih ’reči’, sveže, doživljene i emotivno zasićene. Tradiciju izvođenja Šopenove muzike pijanista nastoji da očisti od nepotrebnih taloga, posebno od suvišne sentimentalnosti i zamagljene arhitektonike muzičkog pokreta. I u tome u velikoj meri – uspeva...”

Ovim rečima kritičar Tomaš Gržeta sumira izvođački stil Petra Milića, jednog od najistaknutijih savremenih slovenačkih pijanista srednje generacije. I zaista, Milić se na slovenačkoj sceni poslednjih dvadesetak godina pozicionirao kao kompletan umetnik izgrađene ličnosti, kadar da pruži tumačenja koja po estetskim svojstvima koliko i po poetskoj dioptriji, imaju vrednost relevantnih doprinosa savremenom klavirskom izvođaštvu. Jer, ukoliko je pred jednim umetnikom najveći izazov u tome da dosegne univerzalnu razumljivost vlastitog jezika, da otkloni partikularna ograničenja izraza, odnosno da ideju kompozitora zaodene u estetsko ruho, onda se može reći da je Petar Milić jedan od onih koji je to veliko umeće savladao. U pitanju je, svakako, stvar ukusa i senzibiliteta – individualnog osećaja za estetsku ravan na kojoj se prelama svaka dilema i donosi umetnički opravdana odluka. U Milićevom pijanizmu, ta ravan sazdana je na koloristički bogatom i zasićenom tušeu koji izrasta iz širokog daha i upadljive sonornosti klavirskog zvuka kao instance kroz koju se emituje misaona i emocionalna snaga umetnika.

Rođen u Kranju, Petar Milić je klavir počeo da uči u sedmoj godini i – netipično za većinu izrazitih muzičkih talenata – školovanje nastavio po uobičajenom redosledu obrazovanja, pohađajući klasičnu gimnaziju u Kranju uporedo sa muzičkom školom u Ljubljani u klasi istaknutog slovenačkog pedagoga Janeza Lovše, pijaniste kod koga nastavlja i studije na ljubljanskoj Muzičkoj akademiji. Tokom studija pohađao je i majstorske radionice kod Arba Valdme, Igora Laska, Paskala Devojona i Elene Lepitske, a diplomirao je 1996. godine sa Prešernovom nagradom koja mu je dodeljena za izvođenje Betovenovog Četvrtog klavirskog koncerta – jednog od dela koja će zauzeti posebno mesto na Milićevom koncertnom i diskografskom repertoaru. Naredne godine ovaj pijanista osvaja prvu nagradu na međunarodnom takmičenju „Nikolaj Rubinštajn” u Parizu i dobija poziv za učešće na festivalu „Ženevski muzički susreti”, što će ujedno biti i njegov debitantski nastup na internacionalnoj sceni. Usavršavanje nastavlja na Visokoj školi za umetnost u Berlinu kod Klausa Helviga, pijaniste specijalizovanog za muziku baroka i klasicizma. Ovaj period bio je od naročitog značaja za Milića pre svega zbog prilika koje su mu se ukazale za nastupe u Nemačkoj, ali i afirmaciju u rodnoj zemlji, gde početkom 2000-ih započinje koncertnu aktivnost i pravi nekoliko svojih prvih audio snimaka za Radio-televiziju Slovenije. Snimak njegovog resitala održanog 2001. u Cankarjevom domu, žiri evropskih radio stanica odabrao je te godine za učešće na Muzičkom festivalu u Bratislavi u okviru međunarodne tribine mladih instrumentalista nastale na inicijativu Jehudija Menjuhina. Zahvaljujući ovom proboju solistički nastup Petra Milića bio je dostupan milionima slušalaca širom Evrope.

Okrenuvši se predagoškom pozivu na Muzičkoj akademiji u Ljubljani na kojoj od 2011. godine drži klasu klavira, Milić koncertnu praksu razvija mahom u Sloveniji i sporadičnim nastupima po Evropi, beležeći solističke koncerte na scenama Pariza, Berlina, Hanovera, Brisela, Bratislave, Ženeve i drugim gradovima. Posebno se među njima ističe video-koncert realizovan u Poljskoj 2021. godine, u dvorani Solomon kraljevske palate u Varšavi na kojem je u okviru ciklusa istaknutih interpretatora muzike Frederika Šopena snimio njegovu Treću klavirsku sonatu. Milićev afinitet prema klasičnom i romantičarskom repertoaru rezultirao je sa nekoliko do danas realizovanih nekomercijalnih studijskih zapisa, kao i snimaka sa javnih nastupa. Jedan od njih zabeležen je i na resitalu koji je Petar Milić održao 2019. godine u sali Slovenačke filharmonije, a na kojem je između ostalog izveo i Listovu transkripciju Vagnerove Izoldine ljubavne smrti. Interpretacija pleni nesvakidašnjim dostojanstvom kojim pijanista slika patos hipertrofiranih emocionalnih izliva, zadržavajući za sebe pre ulogu posmatrača scene nego subjekta ovog operskog finala.

Diskografski opus ovog pijaniste do danas obuhvata dva kompakt-diska koja je realizovao za produkciju gramofonskih ploča Radio-televizije Slovenija: prvi iz 2012. godine sa delima Frederika Šopena pobrao je izuzetne kritike, da bi drugi, snimljen prošle godine, obuhvatio dva znamenita klavirska koncerta epohe klasicizma – Betovenov Četvrti i Mocartov Koncert u de-molu, koje je Milić zabeležio sa Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Slovenije i Simonom Krečičem. Na snimku pleni poetičnost Milićevog izraza i njegovo u izvesnoj meri romantizovano čitanje Mocartovog dela evidentno u fraziranju, dinamici, kao i raskošnosti klavirskog tona. Ovakvom pristupu Petar Milić ’prirodno’ pridružuje retko izvođene Bramsove solističke kadence u prvom i trećem stavu koje – mada stilski upadljivo udaljene od Mocarta – na poseban način oplemenjuju i osvežavaju koncert.

Autor emisije: Stefan Cvetković