Aleksej Penzin: Industrija noći (2)

Ruski filozof i teoretičar kulture, Aleksej Penzin, prvo iznosi kratku istoriju noćnog života, a potom kritikuje ovaj fenomen, naročito u njegovom poznokapitalističkom obliku. Pojava struktura i praksi noćnog života velikih gradova predstavlja deo procesa kapitalističke moderizacije u koju su Zapadna društva krenula pre nekoliko vekova. Imperativ maksimizacije profita i razvoja tehnoloških mogućnosti podstakla je korišćenje novih resursa, produženje radnog dana, uvođenje dnevnih i noćnih smena, što je deformisalo biološke ritmove aktivnosti i pasivnosti, budnosti i sna. U 20. veku, u epohi Države blagostanja (Welfare State) i početka formiranja konzumerističkog društva, intenziviranje potrošnje, a ne proizvodnje, pokazaće se kao strukturna nužnost. Potrošnja robe, slika, usluga, zabava koja traje 24 sata, postaće suštinsko imanentno stremljenje poznokapitalističkog sistema.

Trougao društveno-ekonomskih uslova za mogućnost noćnog života čine: ekonomski zahtevi proizvodnje i tržišta, tehnološke inovacije, a takođe i formiranje etosa „boema” kao modela subjekta noćnog života. Noćni klubovi i industrija noćne zabave jesu amblematičan izraz tog sistema. Po rečima autora: „pojavljujući se kao posledica evolucije proizvodnje, potrošnje i kontrole, klubovi, kao lokusi noćnog života, stvaraju mogućnost posebnog subjektivnog iskustva. Materijalizacija svih elemenata noćne diskoteke postaje jedinstven mehanizam, koji stvara efekat svojevrsne deindividualizovane euforije. Frederik Džejmson, opisujući gašenje afekata, svojstveno poznokapitalističkoj kulturi, govori o fluidnoj i impersonalnoj formi osećanja, koja ime tendenciju da bude podređena posebnom obliku dekorativne veselosti. Noćna diskoteka nudi zavodljivu alternativu mirnom snu, suprotstavljajući njegovim retkim oniričkim radostima blješteći intenzitet kolektivnog samozaborava”.

Tekst je izvorno objavljen u drugom broju časaopisa Kritičeskaя masa za 2004. godinu.

Preveli s ruskog Tanja Mijović i Danilo Barjaktarević.
Čitala Gordana Gačić.
Urednice Olivera Nušić i Tanja Mijović.