Imaginarni pejzaži

Kako samo ime ovih izdanja kaže, Kseroks je konceptualno baziran na ideji kopije – kako one vizuelne, tako i one akustične – koja bi trebalo da bude upečatljivija od originala. Nikolai je drugim rečima, istraživao odnos između originala i kopije, ali i inventivnost onoga ko kopira – kao što je nekadašnja Kseroks kopir mašina bila i alatka za kopiranje dokumenata, ali i pomoćno sredstvo za stvaranje umetničkih radova ili fanzina u poslednjim decenijama XX veka.

Tokom rada na ovoj seriji, umetnik je i sam evoluirao od rasipanja zvuka u prostore paučinastog belog šuma do melodičnih, ambijentalnih kompozicija, u kojima se koriste gotovo neoklasične i akustične zvučne strukture. Naravno, Nikolaijev karakteristični konceptualni i skultpuralni minimalizam ne izostaje, a umetnik svoj put opisuje kao sličan onome iz priča Žila Verna o Kapetanu Nemu.

Kseroks – peti deo, kao zaključenje serije za umetnika ima poseban značaj. Nikolai to ovako objašnjava: „...ovaj put priča dolazi do svog razrešenja kroz konceptualni objekat koji zadobija svoj put u večnost. Sama reč ’razrešenje’, odnosno Auflösung na nemačkom, je predivan koncept”, kaže Nikolai. Naime višeznačnost ove reči za umetnika nosi kako ideju ’rešavanja zagonetke’ ali i koncept nečega što se rastvara u potpunosti. Na taj način, Nikolai zaključuje da je na albumu dao „namerni opis procesa razrešenja i rastvaranja”.

Sam rad na albumu uključivao je stvaranje originalnih melodija, koje su poslužile dalje kao materijal za proces kopiranja, manipulisanja i rekonstruisanja. Veliki uticaj na finalni izgled numera igralo je i Nikolaijevog skorašnje iskustvo rada sa filmskom muzikom i većim ansamblima, odnosno klasičnim instrumentima i idejom orkestracije. Kako to sam umetnik kaže album Kseroks – peti deo je vrlo ličan, emotivan album, koji poziva slušaoce da se prepuste osećanju unutrašnje topline i introspekcije, jer je svaki kraj i neki novi početak.

Urednica Ksenija Stevanović