понедељак, 13.01.2025, 22:40 -> 12:28
Imaginarna edicija
Filipo del Lukeze: Strategija vrline. Nužnost i sloboda kod Makijavelija (1)
U emisiji Imaginarna edicija, od ponedeljka 13. do petka 17. januara, možete slušati tekst Filipa del Lukezea „Strategija vrline. Nužnost i sloboda kod Makijavelija”.
Nužnost i sloboda veličine su koje se suprotstavljaju jedna drugoj: tamo gde vlada nužnost (kao u prirodi) nema slobode. Sloboda se, pak, određuje kao odvezanost od nužnosti, te o slobodi ima smisla govoriti samo u ljudskoj zajednici. Utoliko se kod Makijavelija susrećemo s konstitutivnim paradoksima slobode i nužnosti: šta znači nužnost u zajednici koja postoji zarad slobode? Ukoliko je, dakle, prirodno stanje određeno nužnošću, ratom svih protiv sviju, te ropskim strahom za sopstveni život, ljudska je zajednioca tvorevina koja ljude oslobađa od straha. No, šta ako sama zajednica, u vidu autoritarnog poretka, inauguriše strah kao način da se održi vlast, te upravo taj i takav način vladavine proglasi nužnim? Na praktičkom planu Makijavelijev odgovor je republika kao poredak u kojem vladaju građani, slobodni ljudi. Na teorijskom planu nužnost u ljudskom poretku svodi se – i eto novog paradoksa – na izbor nužnosti: nužno je, reći će Makijaveli, uraditi ono što vodi slobodnom društvu. Uvek postoji trenutak kada je moguće napraviti izbor. Drugim rečima, Makijaveli odbacuje teološku tezu po kojoj je postojanje boga dokaz nužnosti. Naime, ako bog postoji onda nema slobode jer je bog (sudbina) unapred smislio plan za nas. No, kako ne postoji dokaz da je tome tako, Makijaveli se ne obazire na religijske perspektive. Ako, tome nasuprot, postoji slobodna volja, onda je bog, čak i da ga ima, tek sporedna figura u našim životima i, u najboljem slučaju, može da posluži, kroz religiju, za potčinjavanje, zastrašivanje i opsenjivanje masa.
No, da bi se sloboda konzumirala potrebna je vrlina. Uprkos izvesnim kolebanjima koje valja pripisati pre svega komplikovanoj situaciji u Firenci njegovog doba, Makijaveli se oslanja na republikansku vrlinu koja nije ništa drugo do negovanje slobode u slobodnom društvu.
S italijanskog prevela Senka Jevtić.
Čitao je Aleksandar Božović.
Urednik Ivan Milenković
Коментари