Improvizorijum

Statistika nedvosmisleno pokazuje da su snimci solo violine u džezu i improvizovanoj muzici i dalje malobrojni u poređenju sa zapisima ostalih instrumenata, posebno kada su u pitanju improvizacije za picikato violinu bez pratnje. Ova osnovna sviračka tehnika je hrabro postavljena u prvi plan na najnovijem albumu „Soliloquies” američkog kompozitora i violiniste Džejsona Kao Vanga, gde se on odriče velikog dela emotivnog kapaciteta violine, uz sposobnost da iznese intenzivno evokativnu muziku. U svom radu primenjuje iskustva sopstvenih kompozicionih procesa, još iz vremena kada je počeo da se bavi muzikom, kako bi uspostavio tok veza kroz komad, stvarajući ovaj jedinstven pejzaž. Vang napominje da putem potpune improvizacije uranjate u suštinu onoga što jeste, bez ikakvih predrasuda. „Dakle, sada sam prvi put snimio solo ploču bez ikakvih predrasuda. Kada nešto snimite, kažete: Hej, šta sam uradio? To je dokaz o tome gde se nalazite u tom trenutku, šta mislite ili osećate. Onda mogu da opišem šta mi muzika znači – zašto sam je svirao. Sećam se da sam, dok sam snimao ovu muziku, prilično razmišljao o roditeljima. Razmišljao sam o njihovim životima i našoj porodici. Često se pitam o nejasnim aluzijama mojih roditelja na zločine koje su preživeli u Kini tokom Drugog svetskog rata, jer je njihova trauma bila daleko veća nego što mogu da zamislim, čak i sada, više od dvadeset godina od njihove smrti. Ovom muzikom odajem počast njihovoj hrabrosti tako što prihvatam njihove glasove u svome, da sviram u našoj nepoznatoj tišini koja okružuje snove. Posebno mislim na oca, koji je pretrpeo više moždanih udara , od kojih je izgubio glas”, navodi Vang. Kompakt-disk „Soliloquies” je objavljen polovinom septembra za Vangovu diskografsku produkciju True Sound Recordings.

Autor emisije Milenko Mićanović