Suzan Kesler: Medicinska konstrukcija roda (2)

Rađanje dece neodređenog pola, odnosno beba čije se genitalije ne mogu precizno razgraničiti ni kao muške ni kao ženske, dokumentovano je tokom čitave istorije. U poslednjim decenijama XX veka, otkrića u oblasti medicinskih tehnologija omogućila su naučnicima i lekarima da precizno odrede hromozomski rod (gender) deteta, koji se obično uzima kao njegov „pravi”, biološki pol (sex). Iako laička koncepcija ljudske anatomije i fiziologije pretpostavlja da postoji usklađenost između jasno dimorfnih obeležja pola (hromozoma, genitalija, gonada i hormona), lekari dobro znaju da usklađenost i dimorfizam ne moraju uvek postojati. Pa ipak, njihovo razumevanje kompleksnosti biologije ne odražava se, prema mišljenju Suzan Kesler, na njihovo razumevanje kompleksnosti roda. Naime, lekari – članovi medicinskih timova za tretman dece neodređenog pola – po pravilu se drže standardnih procedura koje se, u suštini, oslanjaju na kulturno razumevanje roda, tj. načela na osnovu kojih oni donose odluke o hirurškom rekonstruisanju pola interseks dece počivaju na prepoznatljivom društvenom modelu konstruisanja roda. Drugim rečima, iako se neposredno suočavaju sa decom rođenom s kombinacijom „muških” i „ženskih” reproduktivnih i polnih karakteristika, lekari i dalje uporno veruju u postojanje samo muškog i ženskog pola i roda kao jedinih prirodnih mogućnosti.

Prevod s engleskog: Vuk Vuković
Tekst čita: Aleksandar Božović
Urednik: Predrag Šarčević