Peri Anderson: Standard civilizacije (1)

Autor teksta ističe da se Lisjen Fevr 1929. godine prihvatio prvog sistematičnog razmatranja evolucije značenja pojma „civilizacija” – od singularnog ideala u jednini, čiju je pojavu smestio u treću četvrtinu 18. stoleća, do pluralne činjenice koju je postavio na kraj Napoleonove epohe. Svoja poslednja predavanja tokom 1944. i 1945. godine posvetio je temi „Evropa – nastanak civilizacije” da bi naredne godine u naslovu samog časopisa Anali, rečima „ekonomije i društva” dodao i reč civilizacije. Uoči svoje smrti, napisao je oštru primedbu u kojoj se složio sa kolegom koji je odbacio čuvenu misao Pola Valerija da je ova civilizacija sada shvatila da je smrtna: „Zapravo, nisu civilizacije te koje su smrtne. Struja civilizacije odoleva svim prolaznim pomračenjima... Sa time se, deceniju kasnije, složio i Fernan Brodel: „Kada je Valeri izjavio ’Civilizacije, znamo da ste smrtne’, sigurno je preterivao. Godišnja doba istorije uzrokuju da cveće i plodovi opadaju, ali stablo ostaje. U najmanju ruku, mnogo ga je teže ubiti”.

Koliko se Brodelovo uverenje – da upotreba termina u jednini više nema veliki značaj – pokazalo opravdanim, pita se na početku ovog rada Peri Anderson, smatrajući da jedan od načina da se pristupi ovom pitanju može da bude analiza oblasti u kojem je „civilizacija” istorijski bila dobro vidljiva, a to je, naime, međunarodno pravo.

Tekst, preuzet iz septembarskog broja časopisa New Left Review za 2023. godinu, preveo je Mihael Antolović.

Čita Aleksandar Božović.
Urednica Olivera Nušić.