Žene u muzici – Rozi Verthajm

Rođena 19. februara 1888. godine u Amsterdamu, Rozali Marija Verthajm potiče iz ugledne jevrejske porodice. Njen deda – Abraham Karel Verthajm – bio je političar, član Senata i brojnih društvenih i kulturnih organizacija, a po njemu je nazvan najstariji amsterdamski Verthajm park. Majka je bila nadarena pevačica, svirala je klavir i slikala, a otac – uspešan bankar koji je svojoj deci, Rozi i njenom mlađem bratu Abrahamu Karelu, obezbedio da pohađaju francusku školu u Neji na Seni, gde su dobili prve poduke u sviranju klavira. Po povratku u Amsterdam, okončala je školovanje u tadašnjem holandskom Društvu za muziku 1912. godine.

Dora de Lau, kod koje je Rozi Verthajm učila pevanje, jednom prilikom je pokazala svom suprugu, kompozitoru Bernardu Zversu, Rozine rane vokalne kompozicije. Zvers je bio zadivljen načinom na koji su oblikovane melodije, pa je ponudio mladoj umetnici da je podučava harmoniji i kontrapunktu, a potom ju je tehnikama komponovanja usavršavao i Sem Dresden, profesor na Konzervatorijumima u Amsterdamu i Hagu, koji je radio i kao dirigent i kompozitor. Kako je bila jedna od prvih žena koje su u Holandiji stekle formalno muzičko obrazovanje, Rozi Verthajm je 1921. dobila ponudu da na Muzičkom liceju u Amsterdamu predaje klavir i teoriju muzike. Pored pedagoških i kompozitorskih aktivnosti, bila je izuzetno aktivna i kroz društveni angažman i humanitarni rad: vodila je Ženski jevrejski hor, siromašnoj deci je besplatno držala časove klavira, organizovala je dobrotvorne koncerte, a iz sopstvenih prihoda odvajala je značajna finansijska sredstva za pomoć najugroženijim porodicama.

Poput holandskih savremenika aktivnih na muzičkoj sceni prvih decenija prošlog veka, i Rozi Verthajm je bila pod uticajem muzike francuskih kompozitora, posebno impresionističkih ostvarenja Kloda Debisija i Morisa Ravela. Naklonost prema francuskoj muzici ju je 1929. odvela u Pariz, u tom periodu jedan od najznačajnijih muzičkih centara Evrope, kako bi studirala kompoziciju kod Luja Obera. U svom stanu je napravila umetnički salon, koji je ubrzo postao mesto susreta istaknutih francuskih kompozitora poput Darijusa Mijoa, Artura Honegera, Olivijea Mesijana, Andrea Žolivea, Žaka Ibera i Elze Baren, francuske kompozitorke koja je za života uživala veliko poštovanje. Tokom šestogodišnjeg perioda koji je provela u Francuskoj, Rozi Verthajm je bila izuzetno cenjena u umetničkim krugovima, a njena dela rado izvođena na koncertima širom Pariza. Pored toga, interesantno je istaći da je, kao kritičarka holandskog lista Het Volk, redovno izveštavala o dešavanjima na pariskoj muzičkoj sceni. Kako bi se nadalje usavršavala, 1935. preselila se u Beč, gde je na Konzervatorijumu podučavao Karl Vajgl, jevrejsko-austrijski kompozitor koji je nakon okupacije emigrirao u Ameriku. Iako je u Beču imala prilike da se upozna sa briljantnim izvođenjima dela nemačkih i austrijskih kompozitora, senzibilitetu i ukusu Rozi Verthajm, kako je i sama jednom prilikom naglasila, bila su bliža ostvarenja ruskih kompozitora, posebno dela Sergeja Prokofjeva i Igora Stravinskog. Naredne, 1936. godine preselila se u Njujork, gde su u okviru koncerata koje je organizovao Forum kompozitora, sa velikim uspehom izvedeni njen Gudački kvartet, Divertimento za kamerni orkestar i nekoliko klavirskih komada.

Po povratku iz Beča u Amsterdam 1937. godine vodila je umetnički salon i organizovala koncerte kamerne muzike. Međutim, nakon nemačke invazije maja iste godine, suočila se sa nedaćama u osvit Drugog svetskog rata. Kada su 1942. godine svi umetnici, uključujući i članove Društva holandskih kompozitora, morali da se registruju u okviru Organizacije za kulturu koju su tokom rata oformile nemačke okupacione snage, Rozi Verthajm je bila jedna od onih koje su odbile pristupanje, a samo Društvo je obustavilo svoje aktivnosti.

Tokom okupacije, u podrumu svoje kuće priređivala je tajne, i za to vreme veoma riskantne koncerte, a na njima su izvođena dela zabranjenih jevrejskih kompozitora, kao i ostvarenja članova Udruženja za savremenu muziku. Međutim, usled jakog ratnog pritiska, sve aktivnosti su obustavljene, a kako bi izbegla deportaciju, Rozi Verthajm je bila prinuđena da se krije u okolini Amsterdama. Po okončanju rata radila je kao profesorka u Muzičkoj školi u Larenu, međutim zadesila ju je teška bolest koja je prekinula njenu pedagošku i kompozitorsku aktivnost, iako je do poslednjih dana života bila uključena u muzički život Holandije. Preminula je u Larenu 27. maja 1949. godine.

Danas postoji veliko interesovanje za stvaralaštvo Rozi Verthajm, međutim, značajan deo njenog opusa i dalje je neobjavljen, a manuskripti partitura pohranjeni su u Holandskom Muzičkom institutu u Hagu.

Urednica Irina Maksimović Šašić