Muzika viva

Kao i većina kompozicija izvedenih ove večeri i ostvarenje Teodore Stepančić napisano je za akordeonistu Branka Džinovića. Kompozicija places, keyboards: accordion treća je iz ciklusa dela pod nazivom places, keyboards, a komponovana je za harmoniku i elektroniku. Autorka je na sledeći način objasnila postupak rada u ovom delu: „Deonica trake sačinjena je od četiri snimka harmonike koja svira u različitim prostorima: u hodniku, na ulici, u sobi, u sali. Sva četiri snimka čuju se istovremeno, stvarajući akorde i naslagane zvukove okruženja. Potom, jedan po jedan, snimci se završavaju, dok ne ostane da zvuči samo harmonika koja svira uživo. Svi zvuci postaju deo iskustva, dopunjuju se i koegzistiraju u nekoj apstraktnoj, izmišljenoj stvarnosti”, zaključuje Teodora Stepančić.

Kamerna muzika za harmoniku sa elektronikom i violončelom Svetlane Maraš zasnovana je na aleatoričkim principima i u njoj elektronski part ima ulogu proširenja ekspresivnih mogućnosti harmonike, nadovezujući se na postojeće zvuke instrumenata i proširujući zvučni spektar kompozicije. Delo se odvija u smeni brzih pasaža improvizacionog karaktera, do raštrkanih šumova i veoma kratkih, profilisanih motiva.

Kompozicija Stihovi Tigrisa Aleksandre Vrebalov inspirisana je autorkinim brojnim posetama Bliskom Istoku, a tekst koji čita sama kompozitorka potiču iz istoimene pesme Ibn Al Arabija, ali i iz Starog zaveta, odakle je autorka odabrala stihove gde se pominju Edenske reke. Prema rečima Aleksadre Vrebalov, „komad je slobodno struktuiran, u otvorenoj partituri čiji tok je definisan bacanjem kockice, nepredvidiv i uvek drukčiji”.

U elektroakustičkoj kompoziciji Pneuma autor Đorđe Marković nastojao je da harmoniku „ne tretira uobičajeno kao klavirski i harmonski instrument, već kao duvački, tako da se element daha kao propratna komponenta zvuka dodatno istakne ili čak učini glavnim materijalom”. Naziv dela potiče od starogrčke reči koja, sa jedne strane, označava ljudski dah i dušu, a sa druge (mehanički) pokret vazduha.

Kompozicija Danse Mystique Snežane Nešić, zasnovan je na kretnjama u plesu derviša. Nešićeva ovako objašnjava koncept svog dela: „kao što se derviš, okrećući se oko svoga srca istovremeno okreće oko Božanstvene osovine sveta, tako se i u mojoj kompoziciji muzički fragmenti „vrte” oko svoje harmonske osovine. Postepenim ubrzavanjem se tako teži ka „Ek-stazi” i nekoj vrsti muzičke dematerijalizacije, naročito onda kada konkretne melodijske linije prelaze u „svetlosni” tremolo. A kao centralno karakterno obeležje muzike pomenula bih pre svega onu vrstu „čežnje”, koju najbolje opisuje persijski Sufi-pesnik Rumi, onda kada govori: „Ne bih mogao da znam šta je ljubav da nisam osetio ovu čežnju. Sve što se radi neumereno postaje dosadno, osim ove poplave preobilja što kulja ka tebi”, objašnjava kompozicioni postupak, ali i inspiraciju za nastanak ovog dela Snežana Nešić.

Kompozicije Unity.projections [001=>2] Maje Bosnić nastala je 2020. godine kao porudžbina Branka Džinovića i „inspirisana je idejom stapanja dva instrumenta u jedan novi hibridni zvučni aparat, koji bi ta dva instrumenta hipotetički mogli da stvore zajedno. Oba instrumenta su istovremeno ograničena i nadograđena karakteristikama i tehničkim mogućnostima drugog. Tračak inspiracije za jedan od motiva je početak pesme Come Together koju su izvodili Bitlsi“, objašnjava Maja Bosnić.

Urednica Ivana Neimarević