Gramofonija – Antonjin Dvoržak: Simfonija broj 9 „Iz novog sveta”

Pedesete godine su za proizvođače plastičnih fonograma bile period intenzivne borbe za udeo na tržištu koja se vodila različitim formatima ploča, kao i načinima njihove produkcije, te se na omotu izdanja koje emitujemo večeras nalaze različite oznake i etikete kojima su se privlačili potencijalni kupci. Tako je mono snimak koji ćete slušati nastao u godini u kojoj je Kolumbija započela rad na razvoju stereo longplej ploče, a koja će biti predstavljena javnosti 1958. godine, te se na njemu ogledaju i osobenosti ovog prelaznog perioda. Naime, nepunu deceniju pre ovog izdanja Kolumbija je predstavila prvu mikrogruv ploču, kako je originalno nazvana, a koja će postati standard za umetničku muziku, nasuprot singl pločama kompanije Ar-Si-Ej. Ime upućuje na znatno gušći zapis nego na šelak pločama, a razlika u osnovnom materijalu je potcrtana i oznakom “nesalomiva”. Ovaj termin se na omotima zadržao znatno duže od oznake mikrogruv i implicirao je da je ploča napravljena od fleksibilnog vinilita. Razume se da ploča nije zaista bila nesalomiva, već samo otpornija na savijanje od šelaka koji se znatno lakše lomio. Takođe, veliki deo teksta na omotu je posvećen reklamiranju hemisferičnog zvuka “360”, koji bi trebalo da pruži ugođaj slušanja koncerta iz prvog reda, kako je navedeno. Međutim, reč je o metodu snimanja ploče „strateški postavljenim širokopojasnim mikrofonima” koji beleže zvuk u akustički tretiranom prostoru, nasuprot close-miking tehnici, kakva je najčešće korišćena. Broj 360 upućuje na pun krug, ali nije reč o saraund zvuku već o simbolu za pažljivo sproveden proces od snimanja do reprodukcije kojim se zvuk navodno “vraća” slušaocu onakav kakav je zabeležen u studiju. Ista oznaka se nalazi na stereo i mono pločama, tako da se naziv ne odnosi na prostornost reprodukcije. Budući da su isti muzičari koji sviraju na ovoj ploči radili na razvoju stereo snimaka, ploča koju ćete slušati je postala vredno svedočanstvo o kvalitetu mono snimaka na vrhuncu razvoja ove tehnike, te su i kasnija reizdanja objavljivana upravo kao kontrast dominantnom stereo zvuku koji je ubrzo zamenio jednokanalne ploče.

U ranoj fazi razvoja stereo tehnike, producenti umetničke muzike nisu blakonaklono gledali na ovu inovaciju budući da se često, naročito u popularnoj muzici doživljavala kao trik. S druge strane, kako su tehničari godinama unazad miksali snimke mono, deljenje na dva kanala je uglavnom obavljano naknadno, kao svojevrsni dodatak. U tom smislu, mono zapisi koji su nastajali u vreme razvoja stereo tehnike su postali veoma cenjeni kao najviši dometi tehnologije na zalasku, a snimak koji slušate je dodatno značajan zbog toga što je reč o istim umetnicima čija su izvođenja paralelno objavljivana na oba načina. Zbog toga su vrhunski mono snimci i u stereo eri zadržali svoje mesto na tržištu.

Autor Milan Milojković
Urednica Sanja Kunjadić