Vek harmonike – Album „Tako blizu, a tako daleko” Dua Inkoerente

Duo je nastao iz zajedničkog afiniteta ovih umetnika prema muzici ranog baroka, iako sviraju na, u istorijskom smislu, instrumentima udaljenih epoha, što sugeriše i naziv albuma.

Italijanski akordeonista Đorđo Delarole i pedagog specijalizovan je za istorijski informisano izvođenje rane muzike. U transkripcijama za harmoniku Delarole ističe didaktički princip komada, demonstrirajući u isto vreme svoje umeće u domenu ovakve intepretacije. Osim toga, zvukom harmonike štimovane na 415 herca, postigao je i efekat kamernih orgulja na kojima su barokni umetnici često svirali. Ono što njegove transkripcije izdvaja je činjenica da ne polazi od posebnosti instrumenta prilagođavajući mu na taj način kompoziciju, već se fokusira na estetske i tehničke kvalitete dela. Nakon istraživanja koja je sproveo u saradnji sa Tampijerijem, Delarole se ovom prilikom opredelio za instrumentalnu muziku ranog baroka. Prema njegovim rečima, to je period velikih muzičkih pionira gde svako delo donosi nešto novo i gde se čuje „prvi poklič novog instrumenta ili novog stila”.

U svojim dugogodišnjim istraživanjima i pripremama transkripcija rane muzike za harmoniku Delarole je, između ostalih, sarađivao i sa jednim od najznačajnijih interpretatora barokne muzike – Fabiom Bjondijem, koji ga je podsticao da predstavi javnosti radove u oblasti transkripcija i istorijski informisanog izvođenja na harmonici. U jednom od brojnih eseja koje je objavio, Delarole zaključuje da ideja transkripcije i pripada samom konceptu barokne muzike, te da novo izvođenje na harmonici ne osiromašuje njegovo značenje, već, naprotiv, potvrđuje njegovu validnost.

Urednica emisije Marija Vuković