Antologija srpske muzike

Ujedno prva opera naše cenjene autorke i redovnog člana SANU bila je i prvo delo jednog ovdašnjeg kompozitora koje je nastalo kao pordužbina inostrane institucije - Dženezis Fondacije iz Londona. S obzirom na visoki umetnički domet ove partiture, kao i na visoki produkcioni, kao i izvođački nivo opere Isidore Žebeljan, može se, s pravom reći, da je ovo delo postavilo nove standarde u operskoj produkciji srpske muzike XXI veka. U potonjim godinama će se ispostaviti da će upravo ova autorka biti najplodniji stvaralac na ovom polju, završivši u toku svog života, koji je prerano okončan 2020. godine, čak pet operskih ostvarenja. Ovaj ulazak u svet operskog stvaralaštva početkom dvehiljaditih u slučaju Isidore Žebeljan nije bio slučajan, niti neočekivan, s obzirom da je ona prethodnu dekadu svog stvaralaštva posvetila pozorišnoj i filmskoj muzici, za koju je dobila najviša domaća priznanja. Kada je i ovdašnjoj publici predstavila operu Zoru D. na otvaranju 36. Bemus-a, to je bio umetnički događaj par ekselans, a samo delo je dobilo Mokranjčevu nagradu za 2003. godinu.

U svojoj mešavini trilera, melodrame, misterija, uz prisustvo elemenata fantastike, opera Zora D. je napisana na vešti libreto Milice Žebeljan, Borislava Čičovačkog i same Isidore Žebeljan, a prema scenariju za TV film Dušana Ristića. Opera se sastoji od prologa i sedam scena, a radnja se događa u Beogradu u današnje vreme, kao i tridesetih godina XX veka. Napisana je za četvoro pevača: sopran, bariton i dva mecosoprana. Kamerni orkestar je sastavljen od petnaest muzičara.

Slušaćete izvođenje Aile Asonji, Materjna Sandersa, Rejčel En Morgan i Margrit van Rajzen. Žebeljan orkestrom diriguje Premil Petrović.

Urednica: Ksenija Stevanović