Andrej Prokofjev: Etički aspekti recenziranja naučnih časopisa (3)

Budući da je objavljivanje u naučnim časopisima u poslednjim decenijama postalo najvažnije sredstvo u oblikovanju naučne agende i, istovremeno, najbitniji instrument za procenjivanje rezultata naučnog rada, usklađivanje procesa recenziranja sa etičkim standardima je neizostavan uslov za prosperitet akademske zajednice. Ni univerziteti ni naučne organizacije ne mogu da ostvaruju svoju misiju ako se selekcija radova dostojnih za publikovanje u naučnim časopisima ne vrši na osnovu procedura i kriterijuma koji doprinose proizvodnji znanja. Jednom od takvih procedura Andrej Prokofjev smatra i to da recenziranje rukopisa vrše kompetentni istraživači. U vezi s tim, autor članka se bavi problemom motivacije recenzenata. On dovodi u pitanje tezu Džefrija Overala da te motivacije mogu proizlaziti ili iz čistog altruizma ili iz pragmatičko-ekonomske racionalnosti, te da priklanjanje drugom motivu čini neizbežnim da se recenziranje utemelji na novčanoj isplativosti. Autor smatra da su dominantni i, pri tome, optimalni motivi recenzenata, koji se razikuju i od čistog altruizma i od karijernog pragmatizma, motivi akademskog poziva i akademskog građanstva (treći deo akademske etike, uz nastavu i istraživanje). Bez sumnje da rad recenzenata treba da bude nagrađen, izgleda da etička osnova ove delatnosti treba da prevlada nad ekonomskom i pravnom.

Drugi aspekt recenziranja akademskih časopisa, na koji se osvrće Prokofjev, jeste pitanje prednosti i nedostataka anonimnog i otvorenog recenziranja. Diskusija o ovim procedurama, koja se rasplamsala na stranicama Časopisa akademske etike od 2003. do 2008. godine, dobro odražava opšte normativne osnove izdavačkog procesa. Autor se pridružuje mišljenju Anđela Korleta da ove normativne osnove predodređuju izbor u korist anonimnog recenziranja, međutim, argumenti kritičara anonimnosti zahtevaju uspostavljanje posebnog režima delatnosti recenzenata i urednika. Članak se završava analizom dva dokumenta, koji konkretizuju i operacionalizuju etiku časopisnih recenzenata: „Etička uputstva za recenzente” (Odbor za izdavačku etiku, 2013) i „Bela knjiga o očuvanju savesnosti u izdavaštvu naučnih časopisa” (Savet naučnih urednika, 2018).

Preveli s ruskog Tanja Mijović i Danilo Barjaktarević.
Čitao Aleksandar Božović.
Urednici ciklusa Tanja Mijović i Predrag Šarčević.