Naučni skupovi

Pravna zaštita životinja – govore Marijana Vučinić i Jelena Jevtović

U emisiji Naučni skupovi od 8. do 12. januara možete slušati snimke sa konferencije „Pravna zaštita životinja – u susret Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životinja”, koja je održana 6. decembra na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na početku četvrte emisije ovog ciklusa govoriće Marijana Vučinić o temi „Hordašenje kao oblik zlostavljanja životinja”, a potom možete pratiti saopštenje Jelene Jevtović „Rad u Radnoj grupi za izmene i dopune Zakona o dobroviti životinja”.

Termin „hordašenje” se odnosi na sakupljanje ili „kompulsivno gomilanje” životinja (ili stvari) do mere kada to postaje preterano ili patološko. Kako ističe Marijana Vučinić, ovu pojavu je za početak bitno razgraničiti od kolekcionarstva (terarijumi, insektarijumi, zoološki vrtovi), a zatim i uočiti različite vrste „hordaša”, počev od onih koji zadržavaju i neguju potomke svojih kućnih ljubimaca (koje odbijaju da sterilišu), preko „spasilaca” napuštnih životinja, do eksploatatora. Dakle, iako hordašenje najčešće započinje iz ljubavi prema životinjama, ono uglavnom završava u zlostavljanju i patnji. Naime, zbog velike brojnosti životinja, njihov držalac dolazi u situaciju da ne može da ispuni njihove osnovne potrebe, kao što su ishrana, veterinarska nega, adekvatan smeštaj, higjena i tako dalje. Budući da je hordašenje jedna od manifestacija psihijatrijskog poremećaja, poznatog kao Diogenov sindrom, „hordaš” ne prepoznaje niti priznaje da je reč o zlostavljanju žiovotinja i ne može da se zaustavi u ponavljanju istog prekršaja, a dodatni problem je i u tome što ljudi iz okruženja reaguju na ovu pojavu tek ako su direktno i lično ugroženi.

* * *

Na početku svog izlaganja Jelena Jevtović ukazuje na brojne nepravilnosti i nezakonitosti u pogledu samog formiranja Radne grupe za izmene i dopune Zakona o dobroviti životinja, koje navode na zaključak da ne postoji stvarna volja da se ovo pitanje sistemski reši. Suprotno propisima i uobičajenoj praksi, radna grupa je formirana bez zvaničnog obaveštavanja javnosti o tome, članovima radne grupe je poziv za prvi sastanak dostavljen bez dnevnog i reda i materijala, bez analize efekata važećeg zakona i razloga iz kojih ga je potrebno menjati. Članovima radne grupe je saopšteno da imaju mandat da raspravljaju samo o odredbama koje se odnose na prihvatilišta, odnosno da učestvuju u izmenama svega četiri člana važećeg zakona, što je neprihvatljivo. Takođe, po strani su ostavljena pitanja kao što su eutanazija zdravih životinja, ukidanje zabrane uzgoja životinja radi eksploatacije krzna i slična krajnje nehumana rešenja, što nas umesto ka unapređuju postojećih odredbi, zapravo udaljava od postavljenih međunarodnih standarda u ovoj oblasti.

U sutrašnjoj emisiji možete slušati izlaganje Ivane Marković „Zaštita dobrobiti životinja u uporednom pravu – primeri dobre prakse” sa ovog naučnog skupa.
Urednica ciklusa Tanja Mijović.