Muzika viva – 69. Međunarodni Rostrum kompozitora

Na početku emisije čućete kompoziciju I nebo je postalo žuto estonskog umetnika Sandera Sarmetsa. Kao i drugi radovi ovog autora, kompozicija koja je izvedena na ovogodišnjem Rostrumu kombinuje akustičke instrumente i elektroniku. Sarmets, rođen 1985. godine, poznat je po svojim interdisciplinarnim kompozicijama, u kojima ostavlja puno slobode izvođačima. Stvarajući ove „poluotvorene sisteme” on ostavlja širok prostor kako sviračima, tako i slušaocima, da sami urone u istraživanje tema koje ga zanimaju, kao što su lepota, snaga i krhkost zvuka. Sarmets je studije završio u Talinu, a potom je pre svega bio aktivan na elektronskoj muzičkoj sceni, te je jedno vreme radio u Tajvanu, Švedskoj, Francuskoj i Nemačkoj. Sarađivao je i sa vizuelnim umetnicima i rediteljima, na različitim kolaborativnim radovima. Kompozicija I nebo je postalo žuto inspirisana je jednim neobičnim Sarmetsovim snom, u kojem su zakoni fizike i logike našeg sveta prestali da postoje. Delo se odvija u sekvencama koje dočaravaju različitu atmosferu, ali koje povezuje distorzirani snimak ljudskog glasa, koji sa razglasa najavljuje brojeve neke imaginarne stanice, u kojoj značenje brojeva gubi smisao, već ostaje samo akustički nivo ovog snimka, oslobođen značenja.

U nastavku emisije posvećene ovom najznačajnijem radijskom takmičenju u oblasti savremene muzike, slušaćete još jedno delo preporučeno u generalnoj kategoriji – ostverenje Lomeći ogledala Vilberta Bulsinka. Ovaj autor, rođen 1983. godine, danas radi kao profesor kompozicije na Artez konzervatorijumu u holandskom gradu Zvoleu. Prevashodno fokusiran na akustičku muziku, Bulsink i u ovom delu koristi tradicionalne instrumente, ali ih tretira često na nestandardan način, nastojeći da proširi njihovu zvučnu paletu. Naime, kompozicija Lomeći ogledala inspirisana je pesmom Džimija Hendriksa Soba puna ogledala, odnosno stihovima „Sve što vidim sam samo ja” i potom „Sa svojim duhom razbijam stakla, sada je ceo svet tu kako bi video mene”. Ova brza promena perspekitve je ono što je inspirisalo Bulsinka, te i u svojoj kompoziciji pokušava da ostvari taj obrt – od gotovo hermetički zatvorenog, do potpuno otvorenog sveta. Muzički je delo zasnovano na algoritmu koji je sposoban da stalno stvarna nove muzičke materijale, a zvučno, kompozitor stvara bogatu paletu koristeći ne samo temperovane tonove na crnim i belim dirkama klavira, već i četvrttonove, osmine tonova, alikvote i takozvane „cente”, odnosno stote delove polutonova. Rezultat je, kako kompozitor to objašnjava „hiper elastičan zvučni svet koji je konstantno u prelazu između konvencionalnih visina”.

Pored ovog autora, selekciju domaćina Holandije na ovogodišnjem Međunarodnom Rostrumu kompozitora predstavljao je i Rik van Feldhauzen, čija je kompozicija Tela umrljana senkama preporučena u kategoriji autora do 30 godina. Van Feldhauzen je studirao sa uglednim pedagozima i kompozitorima Martejnom Padingom i Kaliope Cupaki, a potom Joelom Bonsom i Vilemom Jetsom na Konzervatorijumima u Hagu i Amsterdamu, koji je završio 2016. godine. Dela ovog mladog autora su izrazito ekspresivna, zvučno bogata, ali i stilski heterogena. U kompoziciji koju ćete čuti, Van Feldhauzen koristi simfonijski orkestar čiji gudači povremeno podsećaju na Malerov zasićeni zvuk, dok se gusto kontrapunktsko tkanje može uporediti sa radovima Albana Berga i Đerđa Ligetija, ali se takođe pronalaze i elementi melodija disko diva 70-ih godina prošlog veka, Glorije Gejnor i Done Samer. Rezultat je pitko, zvučno bogato i orkestarski vešto napisano delo.

U generalnoj kategoriji, Finsku je predstavljalo ostvarenje Mioko Jokojame. Ova japanska autorka se nakon osnovnih studija na Univerzitetu za umetnost u Tokiju preselila u Helsinki, gde je stekla diplomu mastera i gde i danas predaje. Njen odlazak u Finsku podstaklo je nastojanje da istraži neuobičajene zvučne svetove, kako bi pronašla nove zvučne boje i kod slušalaca izazvala iznenađenje neočekivanim. Ipak, osnovna karakteristika njene muzike ostaje težnja da kod slušalaca probudi osećaj prijatnosti i relaksacije. Kompozicija sa kojom se predstavila na ovogodišnjem Rostrumu nosi naziv Pričajući metali, pričajući bubnjevi, a komponovana je za ULYSSES Ensemble. Ideja ovog dela je bila da podstakne komunikaciju među muzičarima. Šest svirača koji su se prvi put sreli u okviru ovog projekta, Mioko Jokojama poziva da zajednički rade na ovom delu, da razmenjuju ideje i muzičke motive, na način na koji ljudi to rade u svakodnevnom životu, postavljajući pitanja, dajući odgovore, deleći iskustva i tako osvetljvajući tokove ljudske komunikacije.

U kategoriji autora mlađih od 30 godina, Finsku selekciju je predstavljala Tara Jovana Valkonen, čiji je delo Razume li muzika kompozitora odabrano kao jedno od najuspešnijih u ovoj selekciji. Rođena je 1999. godine, a majka joj je bila naša kompozitorka Jovanka Trbojević, te je muziku počela da uči u najranijoj mladosti, svirajući violončelo. Tokom tinejdžerskih godina, interesovanja su joj se usmerila ka rok muzici, da bi se potom ponovo vratila violončelu, studirajući ovaj instrument i komponovanje na Akademiji Sibelijus u Helsinkiju. Delo koje ćete čuti, nastalo je kao porudžbina za proslavu 70. rođendana jedne od najznačajnijih finskih i savremenih kompozitorki, Kaije Sarijaho. Kompozicija je stoga zamišljena kao pozitivna, vesela, pomalo luckasta, a opet dovoljno kratka i ispunjena zvučnim događajima, kako bi učinila da zaboravimo na protok vremena.

U emisiji Muzika viva koju posvećujemo najznačajnijem radijskom takmičenju u oblasti savremene muzike, čućete još jedno delo autora najmlađe generacije, kompoziciju Metro 8 estonske kompozitorke Ana-Margaret Norhani. Inspirisano jednom od šesnaest linija pariskog metroa, ovo delo u sebi spaja uticaje bliskoistične muzike, modernog gruva, roka i savremene klasične muzike. Komponovano za violončelo i bubnjeve, ovo ostvarenje u sebi spaja zvukove koji se mogu čuti u stanicama metroa, u kojima često nastupaju ulični svirači poreklom iz različitih zemalja mediteranskog basena, a takođe autorka pokušava da evocira i energiju tog „džem sešna”, kojem prolaznici često mogu da prisistvuju. Delo ostavlja dovoljno prostora za improvizaciju obojici svirača, zamagljujući hijerarhijski odnos koji tradicionalno postoji između kompozitora i izvođača.

Urednica emisije: Ivana Neimarević