Ivan Milenković: Definicija suverenosti – Žan Boden i Karl Šmit

Još su stari Grci poznavali pojam vrhovne, ili najviše vlasti, o Rimljanima jedva da treba govoriti, ali sve do modernog doba, preciznije do francuskog pravnika Žana Bodena u 17. veku i njegovog remek-dela Šest knjiga o republici, nismo imali definiciju suverene vlasti. Definicija suverenosti, međutim, mnogo je više od puke definicije koja konstatuje određeno stanje stvari. Žan Boden će, naime, definiciju suverenosti stopiti sa vršenjem suverene vlasti. On će, drugim rečima, pokazati u kojoj meri je samosvest suverena nužan momenat za sam pojam suverenosti. Bodenova deficija se, utoliko, može smatrati velikim modernim iskorakom koji formu političkog organizovanja čvrsto povezuje s njegovom sadržinom. Upravo će Boden suverenu vlast odrediti kao jednu, nedeljivu, trajnu i apsolutnu, te će se ta svojstva suverenosti održati do danas.

Nemački pravnik (i viđeni nacista, što za ovu tematiku nije bez značaja) Karl Šmit odaje nedvosmislenu počast Žanu Bodenu i njegovoj definiciji suverenosti, ali istovremeno daje svoju definiciju suverena koja će, najbaže rečeno, pred kraj dvadesetog veka uzburkati duhove. Kao deklarisani nacista i jedan od pisaca zloglasnih Nirnberških zakona iz 1935. godine, Karl Šmit dugo je bio u senci, da bi se interesovanje za njegovo delo probudilo, otprilike, s padom Berlinskog zida. Njegova definicija suverena – suveren je onaj ko proglašava vanredno stanje – genijalno je nekorektna definicija, smatra Milenković, s dugoročnim posledicama, kako teorijskim, tako i praktičnim. Milenković u svome tekstu analizira igru skrivanja koju Šmit organizuje u sopstvenom pojmovnom lavirintu, te nastoji da dekonstruiše Šmitovu definiciju suverenosti skrećući pažnju, između ostalog, na to da Šmit odbija da eksplicitno imenuje suverena, te da se, u svom žustrom izvođenju, upliće u neodržive protivrečnosti.

Čita Aleksandar Božović 
Urednica Tanja Mijović