Majstori baroka – Georg Fridrih Kaufman

Kaufman je rođen 1679. godine u Tiringiji, ali o ranom životu ovog nemačkog kompozitora ne postoji mnogo podataka. Kaufmanovo rodno mesto nalazilo se između Erfruta – gde je svoje muzičko obrazovanje započeo kod Johana Hajnriha Butšteta – i Merzeburga, koji je predstavljao njegovo mesto edukacije i aktivnosti više od četiri decenije. Zapisi svedoče o tome da je u Merzeburgu učio kod Johana Fridriha Albertija, gde je posebnu pažnju posvetio studiranju kompozicije i sviranju na orguljama. Godine 1698, kada je Alberti doživeo moždani udar koji je izazvao paralizu desne ruke, Kaufman je svirao umesto njega, da bi nakon učiteljeve smrti 1710, nasledio mesto orguljaša u katedrali, ali i na dvoru Kristijana Prvog, vojvode od Saksonije-Merzeburga. Pretpostavlja se da je Kaufman na dvoru takođe imao i ulogu kapelmajstora, jer je mnoga od svojih objavljenih ostvarenja potpisao kao „kapelmajstor crkvene muzike za vojvodu od Saksonije-Merzeburga”. 

Kao većina muzičara tog vremena u Nemačkoj, Kaufman je težio da se dokaže u jednom od velikih muzičkih centara, Lajpcigu. Najpre je od tamošnjeg univerziteta dobio upit da pregleda nove orgulje u katedrali Svetog Pavla, što se smatralo velikim uspehom u tom periodu, a potom se sa još sedam istaknutih nemačkih muzičara nadmetao za ugledno mesto kapelmajstora u ovom gradu, koje je do tada pripadalo Johanu Kunauu. Ipak, oba puta je odluka prevagnula u korist Johana Sebastijana Baha, koji je potom preuzeo pomenute pozicije.

Vremenom, Kaufman je započeo objavljivanje svog dela pod nazivom „Harmonična požuda duše”, koje je zamislio kao kompletno izdanje svih svojih korala za orgulje. Ipak, umro je od tuberkuloze 1735. godine, pre nego što je uspeo da objavi celu kolekciju, te je Kaufmanova udovica nakon njegove smrti publikovala preostala dela. Ova ostvarenja smatraju se jednim od značajnijih dostignuća kada je u pitanju nemačka muzika za orgulje. 

Kaufmanova vokalna dela svojom sažetom strukturom svedoče o kompozitoru koji se pridržavao stilskih i tehničkih konvencija vremena i koji je znao da koristi glasove i instrumente sa izuzetnom veštinom i delotvornošću. U njegovim kantatama veliki deo prostora zauzimaju kontemplativni prateći rečitativi koji se odlikuju tečnom deklamacijom, kao i zanosne arije sa obligato instrumentima i privlačnim tematskim materijalom. Uprkos malom obimu preživelog rukopisa, Georg Fridrih Kaufman spada među najistaknutije nemačke barokne kompozitore i savremenike Johana Sebastijana Baha. 

Autorka: Saša Tošković