Gramofonija – Treća simfonija Antonjina Dvoržaka

Nojman je bio jedan od umetnika koji je rano započeo sa digitalnim snimačkim sesijama, ostvarujući veoma zapažena izdanja u ovom domenu, poput Dvoržakove Šeste simfonije i Slovenskih igara objavljenih sredinom osamdesetih godina. U istom vremenskom periodu je zabeležen i snimak koji večeras emitujemo, ali je za razliku od pomenutih izdanja, objavljen na ploči tek nekoliko godina kasnije i nije uspeo da dostigne njihovu popularnost. Razlozi za to se mogu pronaći u činjenici da je reč o manje poznatom Dvoržakovom ostvarenju, međutim, japanska verzija ovog snimka na optičkom nosaču otkriva da je možda uzrok kasnijem predstavljanju ovog zapisa na vinilu njegov slabiji kvalitet, budući da je na disku prisutan pre-emphasis metod redukcije šuma karakterističan za konverziju ranih digitalnih snimaka, koji nije bio svojstven analognim medijima. Ovaj metod nije zadirao u digitalni sadržaj već je obično u subkod treka dodavana informacija o potrebi da se aktivira određeni filter prilikom konverzije u analogni signal. Budući da verzija snimka na ploči koju večeras emitujemo ne odstupa značajnije kvalitetom od ostalih srodnih zapisa koje su zajednički realizovali Suprafon i Denon, može se pretpostaviti da je na ploču urezivan upravo snimak na kojem je redukcija šuma već bila obavljena.

Snimke koje emitujemo je zabeležio Vaclav Rubal koji je od 1981. godine radio na zajedničkim digitalnim zapisima Suprafona i Denona, a njegovi snimci Mocartovih kvinteta su bili objavljivani na prvim pločama u Japanu kojima je Denon promovisao svoje PCM konzole za snimanje instalirane u čehoslovačkim studijima. Iako je najčešće radio sa kamernim ansamblima, nekoliko njegovih orkestarskih ostavrenja iz sredine osamdesetih je postiglo zapažen uspeh, poput Berliozove Fantastične simfonije koja uz pomenuta Dvoržakova dela predstavlja vrhunce tadašnje tehnologije digitalnih muzičkih zapisa.

Autor Milan Milojković
Urednica Sanja Kunjadić