Svetske muzičke pozornice

Na početku emisije slušaćete Betovenovu uvertiru Koriolan, opus 62 iz 1807. godine koju je ovaj bečki klasičar komponovao za adaptaciju komada Hajnriha Jozefa fon Kolina istoimene Šekspirove tragedije zasnovane na životu rimskog vojskovođe Gaja Marcija Koriolana. Delo je premijerno izvedeno marta iste godine na privatnom koncertu Betovenovog pokrovitelja i poklonika njegove muzike – princa Jozefa Franca fon Lobkovica.

Nakon toga sledi Violinski koncert, opus 47 Jana Sibelijusa. Rad na partituri ovog ostvarenja Sibelijus je započeo 1904. godine i posvetio ga nemačkom violinisti Viliju Burmesteru, koji je trebalo delo da izvede u Berlinu. Kako je usled finansijskih problema Sibelijus bio sprečen da otputuje iz Finske u Berlin, a Burmester nije bio u mogućnosti da dođe u Finsku, kompozitor je odlučio da za premijeru angažuje Viktora Novačeka, profesora violine na tadašnjem helsinškom Institutu. Originalna verzija dela predstavljena je 8. februara 1904. godine. Međutim, kako je kompozitor partituru završio tek nekoliko dana pre premijere, Novaček nije imao dovoljno vremena da se pripremi, te premijerno izvođenje Koncerta nije imalo uspeha. Uvidevši nedostatke, prvenstveno one koji su se odnosili na deonicu soliste, Sibelijus je načinio novu verziju dela, koja je premijerno izvedena 19. oktobra 1905. godine. Tom prilikom Rihard Štraus je dirigovao Berlinskim dvorskim orkestrom, a kao solista nastupio je Karl Halir, koncertmajstor ovog ansambla, ponovo kao zamena Viliju Burmesteru, sprečenom i ovog puta da nastupi. Izvori ističu da je Burmester bio izuzetno uvređen što nije svirao na premijeri, da više nikada nije hteo da izvodi ovo delo.

Emisiju će zaokružiti Šesta simfonija u Es duru, opus 111 Sergeja Prokofjeva, čiju je partituru počeo da oblikuje 1945. godine. Za razliku od pobedničkog raspoloženja kakvo je vladalo u Petoj, ovo ostvarenje otkriva kompozitorov mračniji odgovor na rat i njegove posledice. Šestu simfoniju posvetio je žrtvama Velikog otadžbinskog rata, odnosno, stradalima na Istočnom frontu. Međutim, iako je za ovo ostvarenje kompozitor pobrao velike pohvale kritičara i stručne javnosti, ono je 1948. bilo prokazano u jeku "Ždanovljeve doktrine", kao preterano komplikovano, neprohodno i jasno formalističko. Posle smrti Prokofjeva, za vreme Hruščova, delo je doživelo renesansu i poštovanje mnogobrojnih mlađih kompozitora i izvođača. Inače, premijera dela upriličena je 11. oktobra 1947, kada je članovima Lenjingradske filharmonije dirigovao Jevgenij Mravinski, koji je i sam bio naklonjen ovoj simfoniji i koji je isticao njenu važnost.

Urednica Irina Maksimović Šašić