Johan Šaputo: Nacizam i antika (2)

U najmanju ruku smo zbunjeni kada pročitamo naslov poglavlja Hitler protiv SS-a, jer, kako je sad to Hitler suprotstavljen SS-u, partijskoj vojsci, udarnoj pesnici svoga režima koju predvodi njegov blizak saradnik rajsfirer SS Hajnrih Himler? Zapravo, u prvim godinama nacističke vladavine, veliki napor je uložen u opravdanje rasne teorije, te u pronalaženje nemačkih rasnih korena. Problem je, međutim, bio u tome što su Hitler i Himler imali različite ideje o tom problemu. Dok je Himler angažovao ozbiljne arheološke snage da po nemačkim šumama iskopavaju materijalne ostatke germanskih plemena, verujući da sadašnji Nemci vode poreklo upravo od njih, Hitler je imao nešto sofisticiraniju – što ne znače manje sumanutu – ideju o poreklu Nemaca. Njemu se, naime, nije sviđalo da u primitivnim, dugokosim, dugobradim i prljavim Germanima vidi svoje pretke, nego mu se više sviđalo da pretke pronađe u antičkim Grcima i antičkim Rimljanima, te, s obzirom da je imao svu zamislivu moć, odlučio je da istoriografiju malo prilagodi svojoj zamisli, koliko god ona, ta zamisao, u međuvremenu bila somnambulna.

Francuski istoričar Johan Šaputo je, oslanjajući se na dokumenta, na spise i knjige iz tog vremena, pažljivo rekonstruisao ’argumentaciju’ – pri čemu valja reći da su nacisti mobilisali veliku ekipu naučnika koja, očigledno, nije imala ništa protiv toga da svoje ime i svoje znanje stavi u nacističku službu i, na taj način, diskredituje i svoje ime i svoje znanje jer nacistička nauka bila je obično šarlatanstvo – i, intervenišući najmanje moguće, ponudio bogat materijal o ’raspravi’ koja je gotovo bez premca po dubini besmisla, ali utoliko važnija što pokazuje u kojoj meri se istorija i prošlost mogu iskriviti i zloupotrebiti u neslobodnom prostoru.

Knjigu Johana Šaputoa objaviće izdavačka kuća Karpos iz Loznice.

S francuskog prevela Milica Rašić
Čita Aleksandar Božović
Urednik Ivan Milenković