Umetnost interpretacije – Valerij Gergijev

Rođen u Moskvi, u porodici iz Osetije, Gergijev je detinjstvo proveo u Vladikavkazu, u Severnoj Osetiji gde je i počeo da uči muziku. Studije je završio u klasi Ilje Musina na Konzervatorijumu u Sankt Peterburgu 1977, a već naredne godine postao je asistent Jurija Temirkanova, glavnog dirigenta tadašnje Opere Kirov, odnosno današnjeg Mariinskog teatra. Karijera Valerija Gerijeva ostala je neraskidivo vezana za ovu opersku i baletsku kuću, u kojoj je 1988. postao najpre glavni dirigent, te umetnički direktor, a kojom i danas neprkosnonoveno rukovodi. Sa otvaranjem Sovjetskog Saveza krajem osamdesetih godina prošlog veka, Gergijev je počeo da stiče ugled i na Zapadu, pa je počeo najpre da nastupa kao gostujući dirigent značajnih evropskih orkestara i operskih kuća, da bi potom 2005. godine stao na čelo Londonskog sifmonijskog orkestra, a 2015. i Minhenske filharmonije. Tokom poslednje dve decenije, Gergijev je nastupao gotovo sa svim velikim svetskim orkestrima i na scenama najznačajnih operskih kuća, ali je do velike promene došlo prošle godine, kada je nakon sukoba u Ukrajini i Gergijevog odbijanja da osudi akcije ruskih vlasti, u potpunosti zamrla njegova aktivnost van granica Rusije.

Gergijev se u svojoj diskografiji pre svega usmerio ka delima ruskih autora, beležeći operska i simfonijska ostvarenja Glinke, Čajkovskog, Borodina, Rimskog-Korsakova, Prokofjeva, Šostakoviča, Stravinskog, Musorgskog i Ščedrina. Pored ovih autora, značajni su i njegovi zapisi kompletnih sifmonija Gustava Malera, kao i dela Debisija, Berlioza, Lista, Bramsa i drugih.

Dirigentska tehnika ovog umetnika je interesantna, jer ne koristi štap, već diriguje rukama, koje se ne kreću u ritmu, već više trepere, prateći karakter muzike. Prema svedočanstvima muzičara, tokom proba, Gergijev nastoji da dobije zvuk koji želi, a sve detalje prepušta inspiraciji tokom samog koncerta. Odnos sa muzičarima je takođe zanimljiv – istovremeno i odlučan i demokratičan. On tako navodi „I ja sam muzičar, kao što su i oni. Mi smo jednaki, ali se ja nalazim u centru”, ali i dodaje „demokratija nije dobra kada je reč o muzici – ne možete glasati za ispravnu dinamiku i tempo”.

Kao muzički i umetnički direktor najznačajnije operske kuće u Rusiji, Gergijev je uticao na karijere brojnih umetnika. Ipak, možda i presudni značaj imao je na razvoj jedne od najvećih zvezda svetske operske scene, Ane Netrebko. Gergijev je prepoznao njen talenat kada je imala samo 22 godine, dovodeći je na scenu kao Suzanu u Mocartovoj Figarovoj ženidbi. Od tada, započela je njihova bliska saradnja, a Gergijev je imao posebno veliki uticaj na njen izbor uloga i postepeno proširivanje repertoara ove dive.

Urednica emisije: Ivana Neimarević