Jozef Velfl i bečka kompozitorska škola

Radeći u Beču, tokom devedesetih godina 18. veka, Velfl je bio podjednako aktivan kao pijanista i kompozitor, a bečku publiku su posebno oduševljavali njegovi virtuozni javni nastupi. Velflova pijanistička tehnika, utemeljena na bečkom briljantnom stilu, bila je izrazito zahtevna, što se ogleda i u određenim štampanim delima. Savremenici su u Velflu videli jednog od Mocartovih mogućih naslednika, a neretko su ga poredili i sa Klementijem. U tom smislu, Velfl je bio jedan od rivala tri godine starijeg Ludviga van Betovena. Uprkos tome, Betoven i Velfl bili su u srdačnim odnosima, a Velfl je Betovenu posvetio svoju zbirku klavirskih sonata, opus 6, štampanu 1798. godine.

Jozef Velfl zabeležen je na stranicama istorije muzike kao jedan od trojice pijanista sa kojima je Ludvig van Betoven učestvovao na takozvanim pijanističkim duelima - događajima pri kojima bi dvojica pijanista naizmenično nastupali, izvodeći improvizacije, i to najčešće na teme zadate na licu mesta. Pobednika duela određivala je publika, mada je neretko bilo suprotstavljenih mišljenja. Duel sa Jozefom Velflom, koji se odigrao 1799. godine, a iz kojeg je Betoven po mišljenju većine prisutnih izašao kao pobednik, označio je i svojevrsnu estetičku vododelnicu na muzičkoj sceni Beča. Naime, dok je Velflov stil komponovanja i sviranja označavan kao briljantan, jasan i pristupačan, Betovenov pijanistički idiom sve češće je bio opisivan kao genijalan, ali i hermetičan, ezoteričan i neretko težak za razumevanje. Sonate za klavir bile su prvi žanr u kojem je Betoven mogao da neposredno plasira svoje novo razumevanje muzičke umetnosti.

Autor Srđan Atanasovski
Urednica Sanja Kunjadić