Antologija srpske muzike

U muzičkoj kulturi Srbije i Kraljevine Jugoslavije prve polovine XX veka, Vojislav Vučković se može posmatrati kao jedinstvena pojava jer je njegovo stvaralaštvo sistemski okrenuto propitivanju odnosa između muzike i politike, muzike i propagande i muzike i njenog društvenog angažmana, čime je ostavio značajan doprinos razvoju teorijske muzičke misli u nas. Bio je član Praške grupe, a takođe pored studija kompozicije, Vučković je i doktorirao u Pragu sa temom „Muzika kao sredstvo propagande".

Po povratku u Beograd, Vučković dobija mesto profesora istorije muzike i muzičke estetike u Muzičkoj školi „Stanković". Istovremeno intenzivira svoju političku delanosti, posebno u fizičkoj sali Pravnog fakulteta gde su se okupljali levo orijentisani studenti na svojevrsnim priredbama-debata, koje je podržavao tadašnji dekan ovog fakulteta Đorđe Tasić. Vučković je pre svega uvežbavao hor, koji je izvodio stihove pesnika poput Albertija, Majakovskog, Gorkog, Volkera. Hor je narastao i do sedamdeset članova te je počeo da nastupa i u prostorijama Radničke komore, Kolarčevog univerziteta, u Muzičkom društvu „Stanković" i na drugim mestima, iako je često trpeo cenzuru programa. No, Vučković bi se "snalazio". Započinjao je koncert sat vremena ranije i tako bi uspevao da u nenajavljenom delu večeri izvede sve kompozicije koje bi agenti zabranjivali. U to doba je napisao dva recitaciona hora Metro i Čelik se topi koji su bili namenjeni što široj publici, ali je veliki uticaj imala i njegova esejistička misao.

Urednica Ksenija Stevanović