Muzej zvuka – Antoan de Feven

Ovaj franko-flamanski kompozitor poticao je iz porodice sitnih plemića koja se krajem 14. veka preselila u Aras, gde je otac Antoana de Fevena radio kao sudija. Kao mlađi sin, rođen oko 1470, De Feven nije nasledio ovu poziciju, već se posvetio muzici i kao dečak napustio Aras. Nije ostalo sačuvano dovoljno podataka koji bi nam osvetlili njegov životni i umetnički put, ali se pretpostavlja da nikada nije otišao u Italiju, koja je inače bila uobičajena destinacija za franko-flamanske autore sa kraja 15. i prve polovine 16. veka. U svojim dvadesetim godina se zamonašio, a pesnik Gijom Kreten ga je nakon smrti nazvao „majstorom Antoanom Fevenom", što je moglo da ukazuje da je stekao univerzitetsko zvanje, ali isto tako i da je naziv „majstora" zaslužio zahvaljujući svojim dostignućima u oblasti muzike. De Feven je najverovatnije veći deo života proveo u Parizu, gde je bio ili član dvorske kapele, ili blizak ovoj instituciji. Naime, sačuvano je jedno pismo iz 1507. godine, u kojem kralj Luj XII piše iz severne Italije, zahtevajući „da mu iz Pariza pošalju jedan portret i jednu De Fevenovu šansonu, kako bih ih predstavio italijanskim damama". Takođe, u jednoj zbirci koja je pripadala dvorskoj kapeli, ostali su sačuvani moteti i šansone ovog autora, dok najsigurniji dokaz predstavlja zapis u jednoj hronici da je De Feven bio „sveštenik, pevač kralja Luja XII, koji je umro u (gradu) Bloa". Pretpostavlja se da je godina njegove smrti bila 1512.

Ono što nam govore njegova dela, jeste da je bio blizak krugu Žoskena de Prea, te da je ili bio njegov učenik, ili sledbenik. Njegov imitacioni rad i složen kontrapunkt koji je prožimao sve glasove, otkriva da je prihvatio najsmelije i najinovativnije težnje u onovremenoj muzici. O tome svedoče i njegove mise, koje u najvećem broju pripadaju tipu mise-parodije, zasnovane na materijalima drugih popularnih dela tog doba. U tom smislu, De Feven je uz Žana Mutona i Antonijusa Divitisa, kolege iz francuske kraljevske kapele, bio jedan od najznačajnih predstavnika ovog oblika, koji su najpre koristili Okegem, Obreht i De Pre. Od Žoskena de Prea, De Feven je preuzeo i brojne druge karakteristike, poput izrazitog bogatstva kontrapunktskog rada, ali i stvaranja kontrasta interpolacijom homofonih odseka. Svi ovi postupci posebno su uočljivi u de Fevenovoj misi Ave Marija koju ćete slušati u interpretaciji ansambla Brabant pod upravom Stivena Rajsa.

Urednica emisije: Ivana Neimarević