Poljski kompozitori bez države - Dela Jozefa Elsnera

Jozef Elsner rođen je 1. juna 1769. godine u šleskom gradu Grodkovu, a studirao je u Vroclavu i Beču, gde je konačno odlučio da muzika bude njegov životni poziv. Svoju karijeru muzičara započeo je u Brnu, gde je radio kao violinista i dirigent u operi, a nastavio u Lavovu, tadašnjem Lembergu, prestonici habzburške Galicije, gde je takođe dirigovao u operskim produkcijama, ali je bio zapažen i kao kompozitor. Elsner je 1799. godine došao u Varšavu, koja je tada već bila milionski grad u sastavu Pruske, nakon što je 1795. godine Poljska konačno podeljena između Pruske, Rusije i Habzburške monarhije. Elsner je u Varšavi težište svog stvaralaštva počeo da prebacuje na operu i druga muzičko-scenska ostvarenja, od kojih je većina zasnovana na poljskim istorijskim izvorima i legendama, te da pokazuje sve veću privrženost upotrebi folklornih materijala. U prvom delu emisije čućete njegovu uvertiru za operu Lesek Beli, ili Veštica Golog brda, iz 1809. godine kao i Simfoniju u Ce-duru, opus 11, publikovanu 1805. godine u Ofenbahu.

Drugi deo emisije posvećen je Elsnerovim kamernim delima. U kompozitorovoj rukopisnoj zaostavštini pronalazimo poloneze za violinu i klavir: Poloneza u De-duru je svojevrsna minijatura, sa izraženim sinkopiranim ritmom, dok je Poloneza u E-duru transkripcija partiture za violinu i orkestar, u kojoj je Elsneru kao tema poloneze poslužila tema iz uvertire opere Lodoiska Rodolfa Krojcera. Četvorostavačni Septet u De-duru za klavir, flautu, klarinet, violinu, violu, violončelo i kontrabas komponovan je 1830. godine, kada je Varšava već čvrsto bila u rukama Ruskog carstva, te takođe sačuvano samo u rukopisu, ovo delo predstavlja Elsnerovo poslednje značajno ostvarenje u oblasti instrumentalne muzike. Elsnerov Septet specifičan je i po tome što kompozitor koristi deonice duvačkih instrumenata - flaute i klarineta - da podvuče upotrebu poljskog folklornog materijala u svojoj partituri.

Autor: Srđan Atanasovski

Urednica: Sanja Kunjadić