Andronik Migranjan: Metamorfoze revolucije – Tokvil i Dostojevski

„Bilo koji revolucionarni pokret, religiozni ili kvazireligiozni, koji polazi od ideje totalne promene osnova starog društva, završava time što u realnoj stvarnosti uspostavlja nešto savršeno apsurdno i čudovišno. Iskustvo svetske istorije svedoči da u svim ovim na prvi pogled apsurdnostima postoji određena zakonomernost koja se razotkriva prilikom analize evolucije ciljeva i prioriteta religiozne ili kvazireligiozne reveolucije. U tom smislu je neobično važno uočiti i pratiti transformaciju smisla takvih ključnih pojmova kao što su sloboda, jednakost, pravednost i sreća. Bilo koja socijalna utopija počinje time što proglašava postojeće društvo nesposobnim da institucijama sa kojima raspolaže i sistemom vrednosti obezbedi sreću svojim građanima i obećava da će im tu sreću obezbediti. Ta sreća poima se kao postizanje slobode i jednakosti u okvirima obećanog novog društvenog uređenja. Na to se svodi i poimanje pravednosti. U praksi, međutim, postrevolucionarno društvo se sudara sa nerazrešivim konfliktom između slobode i jednakosti. Ispostavlja se da jednakost pretpostavlja određeni stepen neslobode pošto nužnost ograničenja slobode proističe iz ciljeva postizanja pravednog društvenog uređenja. U uslovima slobode koja je sačuvala nejednakost, postizanje socijalne pravde (tj. pravde s tačke gledišta većine), što znači i sveopšte sreće, – potpuno je nemoguća stvar..."

Andronik Movsesovič Migranjan (Jerevan, 1949), profesor uporedne politikologije, stariji naučni saradnik Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Ruske akademije nauka. (Tekst je objavljen u Moskvi, u prvom broju časopisa „Obщestvennыe nauki i sovremennostь", za 1991. godinu).

Čita Gordana Gačić.
Urednica Olivera Nušić.