Džordž Stajner: Izgubljeni vrt

Tekst „Izgubljeni vrt" francusko-američki esejista i književni kritičar Džordž Stajner (1929–2020), napisao je povodom prevoda knjige Kloda Levi-Strosa Tužni tropi na engleski jezik 1974. godine. Po rečima autora teksta: „Novi prevod Tužnih tropa (u izdanju Atheneum-a) nadmašio je verziju iz 1961. godine. Iz nekih razloga koji nikada nisu do kraja razjašnjeni, u prvobitnom engleskom izdanju bilo je izostavljeno nekoliko poglavlja. Ona su sada ponovo tu. Unete su i Levi-Strosove naknadne izmene koje postoje u francuskom izdanju iz 1968. godine. Prevoditi Levi-Strosa nije samo mukotrpan posao, već je poduhvat koji se dešava pod strogom, cenzorskom senkom tvorca,a Džon i Dorin Vejtman su to odlično uradili, iako je njihova prevodilačka strategija mestimično nezgrapna i glomazna upravo zato što nastoji da razjasni i da secira zakučasti jezik originala. Uhvatićemo sebe kako pribegavamo njihovom jeziku svaki put kad iskrsnu poteškoće u jeziku Levi-Strosa. Štaviše, budući da su preveli i Mitologike, Vejtmanovi su bez premca kad je u pitanju preciznost u prenošenju geneze Levi-Strosove terminologije jer uviđaju na koji način i na kojim mestima su neke od njegovih ključnih ideja počele da se ispoljavaju. Tužni tropi su u izvesnom smislu i jedna intelektualna biografija, sa ironičnim uvidima u odstupanja i u ličnu dramu koja neizbežno menja ton autoportreta, bilo da su ti uvidi samodovoljni bilo dasu osuđivački... Ono što je etnograf pronašao u amazonskim pohodima nije bio izgubljeni raj, već njegova parodija – svesno uništavanje poslednjeg rastinja Rajskog vrta. Kao da se čovek, nakon što je prognan iz raja jer je posegao za zabranjenim voćem sa drveta saznanja – što je čin koji je odredio njegovu nadmoć i usamljenost u organskom svetu - vratio besan i odlučio da iskoreni sve moguće ostatke predela njegovog izgubljenog raja. U ekološkoj katastrofi, kao i u našem ubilačkom ali i samoubilačkom odnosu prema prirodi, Levi-Stros naslućuje nešto više od puke pohlepe ili gluposti. Čovek je zaposednut nekim nedokučivim besom uperenim protiv vlastitog sećanja na Eden. Gde god naiđe na prirodne predele ili ljudske zajednice koje naizgled podsećaju na sliku njegove vlastite izgubljene nevinosti, on ih napada i pustoši. Tužni tropi su otuda među prvim klasicima koji govore o današnjim ekološkim problemima, ali i više od toga. U svojoj konačnoj analizi, oni su moralna i metafizička alegorija ljudske propasti".

Prevela s engleskog Ivana Maksić.
Čitala Dušica Mijatović.
Urednica emisije Tanja Mijović.