Muzej zvuka – Madrigali i moteti Pitera Filipsa

Filipsova reputacija je bila takva jer su ga njegova domovina, ali i zemlja u koju je emigrirao donekle odbacile. Rođen 1560. ili 1561. godine u Londonu, kao dečak je bio horista Katedrale Svetog Pavla, gde ga je muzici učio Sebastijan Vestkot. Sa dvadeset godina već je uveliko komponovao, a njegova Pavana, objavljena u Ficvilijamovoj pesmarici iz 1580. godine, navedena je „kao prva koju je Filips napisao". Nakon smrti svog učitelja Vestkota, Filips je u jeku reformacijskih previranja, napustio Englesku, u koju se nikada nije vratio. Najpre se uputio u Rim, gde je stupio u službu još jednog katoličkog imigranta, Lorda Tomasa Pedžeta, sa kojim je putovao u Francusku, Španiju i Holandiju, da bi sa na kraju zadržao u Briselu. Nakon Pedžetove smrti preselio se u Antverpen, gde je nakratko bio i uhapšen, kao jedan od zaverenika u neuspešnom atentatu na Elizabetu I. Filips se uspešno odbranio od ovih optužbi, te je 1597. godine postao orguljaš u dvorskoj kapeli Nadvojvode Alberta, regenta Flandrije. Ova pozicija omogućavala mu je da sretne neke od vodećih muzičara tog doba, kao što su Đirolamo Freskobaldi ili Džon Bul, koji je takođe napustio Englesku. Filips je ostao na flandrijskom dvoru do smrti u dubokoj starosti, 1628. godine, komponujući pre svega duhovna dela.

Ovaj kompozitor je bio veoma plodan autor, iza koga je ostalo više stotina moteta, kao i veliki broj kompozicija za instrumente sa dirkama i za instrumentalne konsorte. Jedna od srećnih okolnosti u njegovom životu bila je činjenica da je tokom njegovog života u Amsterdamu, u ovom gradu bio aktivan i čuveni štampar Pjer Falez, zahvaljujući kome je sačuvan i značajan broj Filipsovih dela. U njima se otkrivaju uticaji kako muzike njegove domovine, Engleske, tako i italijanske tradicije koju su neki od flamanskih kompozitora, nakon boravka u Rimu doneli na sever Evrope. 

Urednica emisije: Ivana Neimarević