Svetske muzičke pozornice
Pratite emisiju iz ciklusa Uskršnja nedelja Euroradija, kojom danas obeležavamo Veliki petak po julijanskom kalendaru – dan vezan za Hristovo stradanje, njegovo raspeće na krst i smrt za spasenje sveta. Večerašnju emisiju ispuniće jedno od remek-dela ruske pravoslavne crkvene muzike, „Svenoćno bdenje, opus 37” Sergeja Rahmanjinova, a koje je i jedno od kompozitorovih omiljenih ostvarenja. Kako se često u literaturi navodi, kompozitor je želeo i da se na njegovoj sahrani izvede peti odlomak „Ninje otpuščaješi”. Snimak koji ćemo slušati zabeležen je 13. avgusta 2017. godine u Rojal Albert holu u Londonu na koncertu jednog od najznačajnijih evropskih vokalnih kamernih ansambala koji je osnovan 1940. – Hora Letonskog radija pod upravom Sigvardsa Klave, koji je na čelu ansambla od 1992. godine, a dobili smo ga zahvaljujući međunarodnoj razmeni članica Euroradija.
.jpg "Мајстори барока")
Rahmanjinov je Svenoćno bdenje komponovao za samo dve nedelje tokom januara i februara 1915. godine, a to je ujedno i poslednje veliko ostvarenje koje je kompozitor napisao pre nego što je napustio Rusiju nakon revolucije 1917. i proveo ostatak života u egzilu, najpre u Švajcarskoj, a potom i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Kao čuvar tradicije ruske škole i naslednik romantičarske linije Petra Čajkovskog, Rahmanjinov je Svenoćnim bdenjem, oblikovanim u petnaest segmenata za mešoviti hor akapela, predstavio vrhunac svog dugogodišnjeg interesovanja za rusku duhovnu muziku. Naime, pre nego što je započeo komponovanje, Rahmanjinov je proučavao pravoslavno crkveno pojanje sa Stepanom Smolenskim, horskim dirigentom i jednim od eksperata za staro rusko pojanje, kome je delo i posvetio. U Svenoćnom bdenju zastupljena su tri oblika crkvenog pojanja: staro rusko pojanje koje se odlikuje unisonim i melizmatičnim liturgijskim melodijama, grčki stil koji je u velikoj meri usmeren ka recitovanju teksta, kao i kijevsko pojanje koje potiče iz šesnaestog i sedamnaestog veka. Inače, nastanak dela je iniciralo Svenoćno bdenje Petra Čajkovskog, ali za razliku od Čajkovskog, koji je u velikoj meri koristio tradicionalne napeve, Rahmanjinov je partituru oblikovao kroz složenije harmonije, tekstualnu raznovrsnost i učestalu upotrebu polifonije. Kao što je zahtevala Ruska pravoslavna crkva, kompozitor je deset od petnaest stavova zasnovao na napevima, dok je za preostalih pet, originalnih, Rahmanjinov jednom prilikom istakao da su i na njih toliko uticali crkveni napevi da ih je i sam označio kao „svesne falsifikate". Svenoćno bdenje je premijerno izvedeno u Moskvi 10. marta 1915. kada je Moskovskim Sinodalnim horom dirigovao Nikolaj Danilin. Kritičari i publika su delo prihvatili sa velikim interesovanjem, pa je, nakon premijere, istog meseca ono izvedeno još pet puta.
Urednica Irina Maksimović Šašić
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpg "Дејвид Атенборо")
Коментари