Vek harmonike – Koncert Branka Džinovića i Aleksandra Latkovića

Po završetku osnovnih studija u Srbiji, Branko Džinović se usavršavao na Univerzitetu „Anton Brukner” u Lincu, a 2017. godine je doktorirao na Univerzitetu u Torontu, u klasi profesora Džozefa Macerola i tako postao prvi harmonikaš iz Srbije koji je završio doktorske izvođačke studije harmonike. Naučni deo rada podrazumevao je istraživanje načina na koji su dijalozi između Sofije Gubajduline, jedne od najznačajnijih savremenih kompozitorki, i poznatih izvođača na harmonici informisali kreaciju i interpretaciju njenih dela. Još od studija, savremena muzika pisana za harmoniku čini najveći deo Džinovićevog repertoara, i upravo u interpretacijama ovakovog repertoara dolazi do izražaja njegovo rafinirano vladanje instrumentom, odlična tehnika i izuzetni sluh za zvučni kolorit kompozicija.

Nakon uspešnog koncerta Branka Džinovića u Studiju 6 Radio Beograda, decembra 2018. godine, kada je sa Aleksandrom Latkovićem ad hoc izveo delo Sofije Gubajduline, usledila je njihova saradnja kroz projekat „Nova srpska muzika za harmoniku i violončelo”. Iako je duo harmonika i violončelo dosta popularan u svetu, naši kompozitori nisu do sada bili okrenuti pisanju za ovakav ansambl. To je bio razlog da se Džinović i Latković obrate autorima mlađe generacije sa kojima su do sada sarađivali, ali pre svega onima koji će imati drugačije pristupe komponovanju za ovaj sastav, kako bi program ujedno bio interesantan za publiku, a tehnički i zvučno izazovan za njih kao izvođače. Rezultat je bio koncert koji su Džinović i Latković održali u martu 2020. godine u sali Beogradske filharmonije, kada su premijerno izveli šest dela mladih srpskih kompozitora. Neke od tih kompozicija našle su se i na programu koncerta koji večeras emitujemo, a prva koje ćete čuti je UNITY.PROJECTIONS [001=>2] Maje Bosnić. Ovu mladu kompozitorku eksperimentalne konceptualne muzike sve češće susrećemo kao autorku muzike za harmoniku. Ovom prilikom, tretirajući instrumente kao zvučne objekte, Maja Bosnić je istraživala tehničke i akustične mogućnosti harmonike i violončela, ali i spremnost izvođača da izađu iz svojih uobičajenih uloga.

Sledi jednostavačna kompozicija Raga i igra Stanislave Gajić. Ovo ostvarenje je deo zbirke Nova srpska muzika za harmoniku – Bajke za decu, kojom je obogaćena školska literatura za harmoniku. Zbirka je nastala na inicijativu Udruženja građana Eufonija, a predstavljena je na 4. Internacionalnom festivalu harmonike i kamerne muzike „Eufonija” 2019. godine. Kako sama autorka kaže, inspiraciju često traži u grčkoj i slovenskog mitologiji i indijskoj tradiciji. Glavni motiv kompozicije Raga i igra potiče od inicijala umetnika kojima je delo posvećeno - Marka Miletića i Branka Džinovića. Taj početni motiv je ujedno i prva tema, a prema rečima Stanislave Gajić Raga i igra su same po sebi kontrasti u okviru kojih imamo priliku da vidimo kako se, na različite načine u svakom od njih, razvija isti inicijalni tematski materijal. U zbirci Bajke za decu ovo delo ima status najzahtevnijeg te prevazilazi nivo školskog programa.

Hrvatski autor Baškim Šehu u sklopu svog ranog perioda stvaralaštva 80-ih godina prošlog veka, komponovao je mnoge kraće klavirske kompozicije tako da budu prilagodljive za druge solo ili kombinacije instrumenata. Tako je nastao i Andantino, koji su za violončelo i harmoniku preradili Aleksandar Latković i Branko Džinović.

Sledi Danza Pompeiana (un rito Romano immaginario) – Pompejski ples (imaginarni rimski obred) Draška Adžića. Prema rečima autora, poseta Napuljskom zalivu i arheološkom nalazištu u Pompeji ostavila je toliko snažan utisak na njega da je u svojoj imaginaciji želeo da mu se vrati i da proba da osmisli muziku iz vremena Pompeje. Iako delo u naslovu ima ples kao odrednicu, taj ples je umeren i spor i zapravo je kompozitorova asocijacija na sunčani Mediteran.

Na kraju emisije čućete ostvarenje pod nazivom Steelworks Juga Markovića iz 2019. godine. Kako sam autor kaže, ideja za ovo delo nije vanmuzička, već mu je tokom stvaranja bila važna energija i energetski naboj i kako se do njega dolazi, a ne jednostavne stvari kao što su glasnoća ili brzina. Od čitavog niza najrazličitijih manifestacija zvuka Marković je stvorio fakturno zasićenu i eklektičnu kompoziciju, uz vešto preplitanje apstraktnih zvučnih arabeski, udara i dijaloga koji aludiraju na elektrosnu muziku, što oslikava njegovo odlično poznavanje ovih instrumenata, naročito harmonike.

Urednica emisije Marija Vuković