Imaginarna edicija

Trevis Lau: „Alisa u Zemlji čuda” – sentimentalno detinjstvo i antivakcinacijski pokret

Sredinom XIX veka, brza urbanizacija pojačala je ozbiljnost i učestalost epidemijskih bolesti u Engleskoj, što je dovelo do značajnih reformi javnog zdravlja. Ovaj ogled razmatra kako se književnost toga doba nosila sa usponom novih „sanitarnih ideja” iza kojih je stajala država.

Roman Luisa Kerola Alisa u zemlji čuda (objavljen 1865), ikoničan je za proučavanje viktorijanskog detinjstva. Tumačenja ovog romana u okviru feminističkih, kao i psihoanalitičkih pristupa, bavila su se uglavnom razvojem Alisine subjektivnosti kao devojčice, iz čega su proistekla i kasnija čitanja Alise u terminima seksualne želje. Trevis Lau se u svom radu udaljava od te dominantne niti u nauci i ponovo razmatra mesto bolesti u Kerolovoj dečjoj književnosti, nezavisno od seksualnosti. Prema njegovom mišljenju, dok su sentimentalni urbani romani viktorijanskog perioda, poput Dikensovih, upozoravali na opasnosti od gradske bede i bolesti, Alisa u zemlji čuda predstavljala je neku vrstu „naučne bajke” o podjednako štetnom preteranom upravljanju telima preko programa prevencije bolesti, među koje spada i obavezna vakcinacija.

Ovaj tekst Trevisa Laua preuzet je iz njegove doktorske disertacije Prophylactic Fictions: Immunity And Biosecurity, koja je odbranjena na Pensilvanijskom univerzitetu 2018. godine.

Prevod s engleskog: Mirjana Stefanović
Spikersta interpretacija teksta: Dušica Mijatović
Urednik: Predrag Šarčević