Festival u Salcburgu 2020

U ovoj četvorostavačnoj simfoniji Maler nastavlja da razvija rešenja koja je započeo u svojim ranijim delima. Pred slušaoce izlazi sa novinama: sa jedne strane obogaćuje harmonski jezik, dok sa druge produbljuje logiku muzičkog razmišljanja i raznovrsnost tematskih odnosa.

Rad na partituri Maler je započeo 1903. godine, međutim, pravio je dosta izmena pre nego što se pojavila verzija dela za koju danas znamo. Naime, prvi kompletan nacrt prvog stava nastao je uporedo sa finalom simfonije 1904, a partituru je kompozitor uobličio godinu dana kasnije. Premijera dela upriličena je u Esenu 27. maja 1906. godine, ali kako delo nije u potpunosti naišlo na pozitivne ocene publike i kritičara, Maler je nastavio sa preoblikovanjem partiture i izmenom redosleda pojedinih stavova.

Istoričari ukazuju da je jedna od najvažnijih karakteristka Šeste simfonije način na koji se ona završava. Naime, prvi put od kantate nazvane Tužna pesma, jednog od najranijih dela koje je počeo da komponuje 1878. godine, po završetku studija na Bečkom konzervatorijumu, Maler je odlučio da završetak Šeste simfonije bude tragičan. Do tog vremena, koji obuhvata period od punih dvadeset pet godina, barem u simfonijama i većini pesama opredeljivao se za neku vrstu optimističnog završetka, ali ovaj put je pustio da tragične sile potpuno preovladaju delom. Interesantno je ukazati da je ova kompozicija nastajala kada i ciklus Pesme umrloj deci, pisan na stihove Fridriha Rikerta, što je možda bio i povod istoričarima da je proglase Tragičnom simfonijom, međutim, nije poznato da je Maler ovaj podnaslov prihvatio. Iako ova dva dela nemaju direktne veze sa Malerovim ranim simfonijama i ostalim delima iz kompozitorovog bogatog opusa, Šesta simfonija dočarava i raspoloženja Rikertovih tužnih pesama.

Urednica Irina Maksimović Šašić