Hronika Trećeg programa
Možete slušati tekst Miroslava Ivanovića napisan povodom smrti našeg istaknutog fizičara i uvaženog saradnika Trećeg Programa, Petra Grujića.
Petar Grujić, koji je preminuo početkom avgusta u svojoj 77. godini, rođen je u Ovsištu kod Topole, osnovnu školu i gimnaziju je završio u Kragujevcu, a potom odlazi u Beograd gde je 1963. godine diplomirao fiziku. Godinu dana po okončanju studija zaposlio se u Institutu za fiziku u Zemunu i tu je proveo ceo radni vek. Posle magistrature na matičnoj katedri, kao stipendista British Council-a, odlazi na naučno usavršavanje u Englesku, gde je pripremao doktorsku tezu koju je odbranio na University College-u u Londonu 1972. godine. Objavio je više od pedeset tekstova u vodećim naučnim časopisima (najviše u European Journal of Science and Theology), bio je redovan profesor na postdiplomskim studijama Fizičkog fakulteta u Beogradu i rukovodilac projekta koji se bavio fizikom atoma i molekula. Neprekidno je pratio šta se događa u fundamentalnoj nauci, a razotkrivanje tajni prirode i kosmosa ga je obuzimalo čitavog života. Do poslednjih meseci života pisao je za Treći program tekstove o novostima u savremenoj nauci, koje su naši slušaoci mogli da prate u emisiji Naučne aktuelnosti.
Miroslav Ivanović se u ovom tekstu osvrće na stvaralaštvo Petra Grujića koje se ticalo kulturnog značaja nauke uopšte, njegovog rada na polju odnosa nauke i religije, te oblasti u kojima nije bio specijalista u užem smislu reči, kao što su istorija i civilizacijski procesi generalno. Interesovanje za filozofiju uočljivo je ne samo po tome što je naš fizičar učestvovao na filozofskim skupovima i objavljivao članke u našim filozofskim časopisima, već i po tome što je pre gotovo dve decenije osnovao „Seminar za istoriju i epistemologiju prirodnih nauka" u Institutu za fiziku. Na tom seminaru koji deluje i danas, imali su svoja izlaganja naši istaknuti naučnici i filozofi, a osnovna namera je bila da se promišljaju osnove nauke i njihov saznajni status. Iz delatnosti ovog seminara nastale su dve knjige sa prilozima naših naučnika i filozofa - Epistemološki problemi u nauci i Prilozi istoriji i epistemologiji nauke.
Problem odnosa nauke i religije takođe je bio jedna od Grujićevih preokupacija; usvojivši visoke kriterijume akademske delatnosti, insistirao je na tome da se ovi skupovi naučnika, teologa i filozofa pretoče u knjige koje će biti trajno svedočanstvo intelektualne klime u vremenu kada su nastale; tako su nastale knjige Religija i epistemologija (2007) i Religija između istine i društvene uloge (2009).
Svoj ekskurs u istoriju Petar Grujić je započeo monografijom Boromejski čvor (2006. godine) koja ima podnaslov „Ko je bio patriota u Srbiji 1941 - 1945?", a poslednji veći doprinos našoj kulturi dao je svojom knjigom o Kosovu. Knjiga je napisana i objavljena na engleskom jeziku kod izdavača Dorrance Publishing iz SAD (2014. godine) pod naslovom Kosovo Knot (Kosovski čvor). Smatrao je svojim zavetnim dugom da napiše knjigu o kosovskom problemu i želeo je da objasni brojne okolnosti vezane za Kosovo i Metohiju koje su uglavnom nepoznate prosečnom intelektualcu u inostranstvu.
Urednica emisije Tanja Mijović.
Коментари