Todor Kuljić: Oproštaj od socijalne pravde

Ako prema podacima s kraja 2016. svakom četvrtom stanovniku EU preti siromaštvo, da li je na delu oproštaj od socijalne pravde u centru kapitalizma, pita se na početku svog teksta Todor Kuljić. Rast nejednakosti je, dakle, globalni trend s jedne strane, ali socijalne razlike, pojačana nesigurnost i pojačano nezadovoljstvo, po Kuljićevom mišljenju, ne jačaju socijalne proteste niti unapređuju raspravu o socijalnoj pravdi.

Kuljić dalje ukazuje da je verovatno najklasičniji liberalni odgovor na pomenute alarmantne podatke o siromaštvu u svetu da ovo stanje nije nenormalno zato što treba da izdržavamo socijalnu nejednakost ako želimo slobodu. Dinamika akumulacije kapitala je mašinerija socijalne nepravde. Da li je masovna nezaposlenost skandal ili cena tranzicije? Biće da je ovo prvo, ako sledimo Marksa, piše Kuljić, a drugo ako sledimo uticajnog austrijskog ekonomistu i nobelovca Fridriha Hajeka koji je u jednom intervjuu iz marta 1981. izričito tvrdio da je nejednakost potrebna. Hajek je nedostatak nejednakosti i sposobnosti prilagođavanja video kao posledicu državnog razaranja mehanizma cena. Izričit je bio u oceni da je pojam socijalne pravde u tržišnom poretku potpuno besmislen. Socijalne pravde ima samo u komandnoj ekonomiji gde država određuje relativne dohotke pojedinih građana. Postoji naime samo jedna pravda, a to je jednakost pred zakonom. Svako odstupanje od toga, čak i uz najbolje namere, otvara put samovolji i ukida slobodu kao najvišu vrednost, pretpostavku svih drugih vrednosti.

Čita Marica Milčanović.
Urednica Olivera Nušić.