Mirjana Marinković: Orhan Pamuk i Mediteran

Mada se ime turskog nobelovca Orhana Pamuka najčešće vezuje za umetnost pisanja obimnih, slojevitih, postmodernističkih romana, kakvi su Zovem se Crveno, Muzej nevinosti ili Crna knjiga, Pamuk je u srpskoj javnosti poznat i kao esejista, još od objavljivanja knjige Istanbul. Uspomene i grad 2006. godine. U više prikaza i osvrta na to izdanje, retko se upotrebljavala reč esej, iako je to upravo knjiga eseja o Pamukovom voljenom gradu, uspomenama iz detinjstva i prve mladosti. Reč je, zapravo, o žanrovski teško odredivoj esejističkoj prozi koja luta između ličnih uspomena, gradskih pejzaža, književnosti i razmišljanja o onome što grad čini gradom i što ga smešta u samo središte piščevog života i poimanja sveta. Istanbul, međutim, nije prva knjiga eseja Orhana Pamuka, koji se, inače, često i rado odaziva pozivima raznih listova i časopisa koji od njega traže tekstove o određenim temama. Prva knjiga nosila je naziv Druge boje. Odabrani spisi i jedna pripovetka (1999); druga je bila Kofer moga oca (2007), a treća i najnovija, pod naslovom Delovi pejzaža (2010) predstavlja svojevrstan dodatak Drugim bojama.

Dok se u prvom tekstu ovog ciklusa Mirjana Marinković bavi vrlinama Pamukovih eseja, u drugom tekstu postavlja pitanje o tome šta označava Mediteran - da li je to samo more oivičeno trima kontinentima ili je to sinonim za isto podneblje, klimu, floru i faunu? Da li je to prost zbir država, naroda i kultura koji su se vekovima nastanjivali, trgovali, sukobljavali i nestajali na obalama "unutrašnjeg mora"? Brodel smatra da Mediteran čine zajednička klima, trgovina i istorija. "Mediteran je", piše Brodel, "mozaik sastavljen od svih boja". Iako je Pamuka često uznemiravala misao da je bio pripadnik tog mozaika a da toga dugo nije bio svestan, zapisao je: "Možda je najbolji vid istinske pripadnosti jednoj zemlji, jednom gradu, jednom moru, biti potpuno nesvestan granica te zemlje, grada i mora, njihovog izgleda, čak i postojanja. Najbolji Istanbulac je onaj ko je odavno zaboravio da je Istanbulac. Istinski musliman je onaj ko uopšte ne razmišlja o tome šta je islam, a šta nešto drugo. Turci su pravi Turci onda kada ne znaju da su Turci! Ali taj ispravan rezon ne bi mogao da važi za mene, zato što sam u glavi imao sliku Mediterana, a Istanbul u kome živim godinama sa tim nije imao nikakve veze. To je bilo tako ne samo zato što je, prema mom mišljenju, Istanbul severnije od Sredozemnog mora, što je mračniji i sivlji grad, već i zato što je Mediteran bio more ljudi koji žive dole na jugu, u zemlji i kulturi sasvim drukčijim od moje."

Ciklus je priredila Jasmina Arsenović. Tekstove je čitala Koviljka Panić.