Ustavno-politička kriza u Bosni i Hercegovini

Tačno pre mesec dana Sud Bosne i Hercegovine proglasio je Milorada Dodika krivim i kaznio ga zatvorom od godinu dana i šestogodišnjom zabranom obavljanja predsedničke funkcije. To je obrazloženo „neizvršavanjem odluka visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu”. Dokaz za presudu pronađen je u ranijem Dodikovom ukazu da se odluke visokog predstavnika neće objavljivati u Službenom glasniku Srpske. Svemu je, međutim, prethodila ‒ samovoljna ‒ izmena Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine, kojom je Kristijan Šmit neizvršavanje njegovih odluka proglasio krivičnim delom.

Na sudskom udaru našli su se i predsednici Vlade i Skupštine u Banjaluci, takođe zbog ‒ navodnog ‒ napada na ustavni poredak. U međuvremenu, Sud Bosne i Hercegovine izdao je centralnu poternicu za trojicom čelnih ljudi Srpske. Predsednik Dodik se, međutim, pre dva dana našao u Beogradu na velikom javnom skupu. I dok granična policija Bosne i Hercegovine još ispituje kako je prešao u Srbiju, Dodik je juče stigao u Izrael. Usput je najavio „diplomatsku ofanzivu” Republike Srpske, kao i nove susrete sa važnim svetskim liderima.

Iako sve što se poslednjih meseci u domenu politike dešavalo na relaciji Sarajevo‒Banjaluka deluje kao pravno-politički triler, reč je o možda najozbiljnijoj krizi u Bosni i Hercegovini od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Koliko je duboka i kakva je priroda tog državnopolitičkog potresa u susednoj državi, gde se kriju rešenja i rasplet, za Rečeno i prećutano govore: Darko Đogo, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči, Srđan Perišić, profesor geopolitike i međunarodnih odnosa u Banjaluci, i Dušan Ilić, naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu.

Autor emisije je Radovan Pantović.