Politička kultura i politički poredak u praksi domaćeg  parlamentarizma

Sedamdesetih godina prošlog veka u prosperitetnoj Jugoslaviji pojavila se javna debata o političkoj kulturi. Usledila je i anegdota prema kojoj je dobar građanin u Americi onaj koji redovno plaća porez. U Velikoj Britaniji onaj ko poštuje krunu. U Nemačkoj dobar građanin ni ne  pomišlja na nepropisno parkiranje. U Jugoslaviji to je bio onaj kome ne pada na pamet  da kritikuje vlast.

Ipak Jugoslavija se devedesetih raspala, što paradoksalno potvrdjuje anegdotski opis podaničke političke kulture u jednopartijskoj državi opterećenoj kultom ličnosti. Prvi višestranački  izbori u Srbiji, redefinisanoj u parlamentarnu demokratiju, desili su se u decembru 1990. godine. U potrazi za novim identitetom, državnim i političkim, brzo se kao noseći element nove političke  kulture pojavila tradicionalna ideja srpske sloge i jedinstva. Međutim u ambijentu sveprisutnog jugoslovenskog nasleđa kontrakulturni efekat proizveo je duboku polarizaciju društva.

U novostvorenim uslovima političkih sloboda i pluralizma doživljaj politike pretvorio se u osećaj 'borbe na život i smrt'. Sve ovo ukazivalo je na spontano oblikovanje drugačije polutičke kulture. U tri decenije novog srpskog parlamentarizma taj proces je meandrirao između liberalno građanskih i nacionalno patriotskih modela. Promene vladajućih opcija u postmiloševićevskoj Srbiji 2000. pa zatim 2012. u direktnoj su vezi sa subkulturama čija moć je značajno uticala na smene režima.

Kakav je ustvari odnos političke kulture i političkog poretka, da li poredak stvara kulturu ili obrnuto, kako se ti procesi odvijaju u našem slučaju i šta nam sugeriše novija parlamentarna istorija za Rečeno i prećutano govore profesor Bojan Vranić sa Fakulteta političkih nauka i Tara Tepavac, istrživač sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Autor emisije je Radovan Pantović.