Migrantska kriza u senci rusko ukrajinskog rata

U senci rusko ukrajinskog rata, tokom leta, primećena je tek po neka grupa ilegalnih migranata ili tek po koji granični incident. Migracije, međutim, teku. Ima migranata, ima i smrti na njihovim rutama. Na centralnom Mediteranu ove godine stradalo je gotovo dve hiljade ljudi. Ipak, samo u trećoj nedelji septembra na Lampeduzu, najjužnije italijansko ostrvo, iz severne Afrike, stotinama čamaca prispelo je više od deset hiljada migranata.

Lokalne vlasti ovaj trenutak doživele su kao "kotu bez povratka". Policija je ostrvo opisala kao benzinsku pumpu koja "curi od očaja", more kao haos na zakrčenom putu a dokove kao "ogromni toalet na otvorenom.." Ovo postaje realno ako imamo u vidu da su dimenzije tranzitnog ostrvca približno tri puta sedam kilometara i da se na njemu, sa domaćima, u jednom trenutku našlo skoro dvadeset hiljada ljudi.

Sve to samo je metafora pojačanog migrantskog priliva ka Evropi. On je duplo veći nego u istom periodu prošle godine i preti da dostigne najveći izbeglički talas iz 2016. Evropska unija je zabrinuta ali još uvek nema odgovora niti modela za upravljanje krizom. Politika kvota, ugovor o solidarnosti i slični pokušaji ne funkcionišu pa najveći teret pada na zemlje prvog ulaska u uniju, Italiju, Grčku i Španiju. Dok Brisel i aktuelne vlade članica EU kalkulišu evropska desnica nudi i odgovor i rešenje u jednoj rečenici: "muslimani dolaze da osvoje Evropu i treba im po svaku cenu stati na put".

O aktuelnom stanju procesa koji traje, njegovom bezbednosnom, političkom, pravnom, verskom aspektu.. i mogućim ishodima za Rečeno i prećutano govore profesor Dalibor Đukić sa Pravnog fakulteta i novinar Momir Turudić, urednik portala Oko.

Urednik i voditelj emisije je Radovan Pantović.