Knez Miloš - istorijsko nasleđe i državnički profil

Krah Karađorđeve Srbije, pre dvesta deset godina, najavio je Miloševu Srbiju. Ona je začeta podizanjem Drugog srpskog ustanka na Cveti, hrišćanski praznik koji obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Miloš je toga dana 1815. godine ušao u istoriju. Stavši na čelo ustanka zpočeo je dugi period vladavine, jedan od najdramatičnijih ali i najuspešnijih u novijoj srpskoj istoriji. Period oslobođenja, privrednog, političkog i državnog napretka u kome je nastojao da, kako je govorio, Srbi od pokorne raje "evropejski narod postanu".

Miloš Obrenović bio je "čovek jake pameti, oštrog rasuđivanja, vanrednog političkog takta, velike uviđavnosti, pronicljivog uma, velike lične hrabrosti a nadasve čovek s neobično mnogo praktičnog smisla". Ovako je, pre jednog veka, kneza Miloša video prvi srpski enciklopedista. Instinkt velikog državnika i vizionara nije ga međutim abolirao od buna i optužbi savremenika za surovost, samovlašće, apsolutističku i despotsku vladavinu. To je između ostalog bio i razlog zašto je 1839. morao da napusti i vlast i Srbiju.

Prošle nedelje obeležena je godišnjica Drugog srpskog ustanka. Miloš Veliki, njegov inspirator i vođa, ponovo je bio među nama bar kroz čuvene anegdote jednog gospodara. Šta je danas njegovo realno istorijsko nasleđe, koliko je prisutno i kakav je Milošev politički i vladalački profil za Rečeno i prećutano govore istoričar, profesor Filozofskog fakulteta Suzana Rajić i Dr Uroš Stanković sa Pravnog fakulteta iz Novog Sada.

Autor emisije je Radovan Pantović.