Srpsko ruski odnosi između prijateljstva i interesa

"Srpski narod još od davnih vremena očekuje spasenje samo od srodne i jednoverne Rusije. U današnjim, našim teškim prilikama, jedinome prirodnom zaštitniku svoga roda i vere, Velikom Imperatoru sveruskom, caru Aleksandru I, moleći pružamo svoje ruke, na kolena padamo i najsmernije molimo za zaštitu i spasenje". Ovako se u jesen 1804. u Petrogradu delegacija srpskih ustanika iz predvođena Protom Matejom Nenadovićem obratila ruskom dvoru tražeći pomoć za ustanak koji se pod Voždom Karađorđem izrodio "Srpsku revoluciju". Odlazak u Petrograd i obraćanje ruskom Caru nije bilo slučajno. Pomoć se mogla dobiti jedino tu a ustanak je trajao koliko i pomoć.

To su bili i prvi bratski, prijateljski i saveznički koraci budućih srpsko ruskih odnosa u modernoj istoriji. Ona je kao i čitav devetnaesti vek bila turbulentna, bremenita usponima i padovima ali nikada nije lišena slovenskog, pravoslavnog, bratskog sentimenta. Uprkos nauku da među državama nema ljubavi, sumnjama, udaljenosti, povremeno različitim interesima posebnost srpsko ruskih odnosa očuvana je do današnjih dana.

Srbija je danas jedina evropska zemlja koja Rusiji nije uvela sankcije. Iako joj se svakodnevno spočitava principijelnost i sugeriše drugačiji izbor sve govori da su Srbi većinski protiv toga. Isprepletani savremeni srpsko ruski odnosi i veze na velikom su iskušenju između prijateljstva, interesa i pritisaka. U čemu je njihova vitalnost, kakva je perspektiva i mogu li izdržati globalni potres koji nosi rusko ukrajinski rat za Rečeno i prećutano govore Želidrag Nikčević, knjženik i publicista i Slobodan Samardžija, analitičar, bivši dopisnik Politike iz Moskve.

Autor emisije je Radovan Pantović.