Kubanska kriza

Tokom Kubanske krize pre šest decenija ceo svet je napeto iščekivao da li će doći do Trećeg svetskog, nukleranog rata.

Opasnost se osećala u vazduhu i bila je realna.
U svojim memoarima onovremeni generalni sekretar KP SSSR Nikita Hruščov piše da je ideja o razmeštanju raketa na Kubu došla do njega 1962. i to zbog Turske. Tokom posete Bugarskoj jedan od njegovih saradnika pokazao je na Crno more i kazao da se na suprotnoj obali u Turskoj nalaze rakete sposobne da u roku od petnaest minuta nanesu udar glavnim privrednim centrima SSSR. Neposredno posle povratka iz Bugarske Hruščov je u Kremlju počeo razgovore o tome da na Kubi treba razmestiti sovjetsko nuklearno oružje. Kastro je brzo dao pozitivan odgovor sovjetskim delegatima.
Mnogi ne znaju koliko je tokom 13 dana svet bio najbliže nuklearnom ratu ikada. Kakve se istorijske paralele danas povlače? Koje su sličnosti a koje razlike u odnosu na vreme od pre 60 godina?
Amerikanci su govorili da je Kuba, na kojoj su bile postavljene sovjetske rakete, "njihovo dvorište". Za Kremlj je Ukrajina danas svakako "rusko dvorište".

„Ukoliko sunce sutra izađe, biće to samo zbog ljudi sa dobrom voljom. To je sve što je između nas i đavola"(citat iz filma "13 dana").

O Kubanskoj krizi iz perspektive ratnih sukoba u Ukrajini govore: Nikola Milinković, master student na Fakultetu političkih nauka i bivši član redakcije portala americkiizbori.rs i Aleksandar Ivković, politikolog

Autor emisije: Dušanka Petrović