Dve nove knjige

U današnjem Zlatnom preseku predstavićemo novu knjigu pesnikinje Nine Živančević „Nomadkinje", u izdanju Umetničke galerije „Nadežda Petrović" iz Čačka, koja nas bliže upoznaje sa 14 umetnica sa prostora bivše Jugoslavije. Doajenke srpske savremene umetnosti Ljubinka Jovanović Mihailović i Kosara Bokšan otvaraju studiju Nine Živančević u kojoj autorka podseća na nedovoljno poznate umetnice u našoj sredini, a sve zbog već tradicionalnog nemara prema odsutnima.

Ona se nastavlja tekstovima o Marini Abramović, Evgeniji Demnievskoj, Kirili Radovanović Fae, Vesni Viktoriji i Vesni Bajalskoj, Ljubici Mrkalj, Oliveri de Majcen, Seleni Vicković, Jeleni Mišković, Eleonori (Bebi) Bruk, Liliji (Ljiljani) Pavlović Dear i Tatjani Stolpović.

Nina Živančević je takođe i prozna autorka, esejista, kritičar i prevodilac, a živi i radi u Parizu. Sarađivala je sa mnogim umetnicima (među kojima je Alen Ginzberg), predavala je književnost i teoriju avangarde u SAD, pisala za brojne časopise i novine, predavala je avangardno pozorište, film i performans na Sorboni i na univerzitetu Pariz 8. Do sada beleži izdanja petnaestak poetskih zbirki na srpskom, francuskom i engleskom jeziku, kao i više proznih knjiga i eseja. Dobitnica je mnogih književnih nagrada, prevodila je i uređivala brojne pesničke antologije svetskog značaja, a i lično učestvovala u njima.

Druga knjiga o kojoj ćemo govoriti jeste „Stambena arhitektura Beograda 1918-1941", a autorka je dr Vladana Putnik Prica, istoričarka umetnosti i naučna saradnica Filozofskog fakulteta u Beogradu. Knjigu su objavili Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Filozofski fakultet. Istraživanje stambene arhitekture Beograda u međuratnom periodu oslanja se na prethodne doprinose brojnih istoriografa, sa pokušajem definisanja fenomena koji su se javili između 1918. i 1941. godine kao direktna posledica razvoja stambene arhitekture. U istoriografiji je malo studija posvećeno nameštaju i opremanju enterijera u tom periodu. Istraživanje je obuhvatilo uzorak od 2.133 primera stambene arhitekture na terenu, a na osnovu kojeg je načinjen uži reprezentativni uzorak od 566 dosijea sa projektnom dokumentacijom Istorijskog arhiva Beograda u periodu od 2017. do 2020. godine. Monografija je dobila i priznanje 44. Salona arhitekture u Beogradu u kategoriji Publikacije.

Vladana Putnik Prica diplomirala je 2009. godine sa temom „Folklorizam u arhitekturi Beograda (1918-1950)" kod prof. dr Aleksandra Kadijevića. Doktorsku tezu „Arhitektura sokolskih domova u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevini Jugoslaviji" odbranila je 2014. godine kod istog profesora. Radi kao istraživač-saradnik na projektu „Srpska umetnost 20. veka - Nacionalno i Evropa" u naučnoistraživačkoj organizaciji Filozofskog fakulteta u Beogradu. Učestvovala je na akademskim konferencijama u Srbiji i Francuskoj i objavila je više naučnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima.

Nina Živančević i Vladana Putnik Prica gošće su Zlatnog preseka.

Emisiju vodi Tanja Živković.