Dan državnosti Republike Srbije

Ovaj datum, 15. februar, jedan je od najbitnijih u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Pored toga što je Dan državnosti, to je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog ustanka). Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut. Potom je Skupština Srbije 10. jula 2001. godine odlučila da Sretenje bude Dan državnosti.

Mnogo je dana državnosti bilo u novijoj istoriji, u državi koja se stalno smanjivala, menjala granice, političko uređenje ali i istoriju i praznike.

A državni praznici su ogledalo jedne zemlje. Utiču na snaženje poštovanja prema državi i izgradnju svesti i identiteta. Ovaj praznik u sebi sadrži dve bitne komponente srpskog naroda i njegove države - oslobodilačku i slobodarsku, spajajući te dve tradicije u jednu. Oslobodilačku da ne trpi tuđinsku vlast, a slobodarsku kada ima i sopstvenu vlast u rukama, narod nastavlja da se bori za svoju političku slobodu, demokratiju, a protiv autoriteta vođe i svih vrsta autoritarnosti i samovolje. Srbija danas, na dan svoje državnosti, ponavlja ono što je u istoriji već imala. Ponovo se bori za celovitost teritorije, za Ustav, za pravdu, za slobodu, za nezavisnost.

O istorijskom revizionizmu, zloupotrebi istorijske nauke, prilagođavanju prošlosti savremenim političkim potrebama, o upotrebi istorije u sprovođenju meke moći govore: dr Zoran Milošević, naučni savetnik u Institutu za političke studije, i Rade Janković, pravnik i publicista.

Autor: Dušanka Petrović