„Odbrana umetnika, uvreda čoveka"

U Muzeju naivne umetnosti „Ilijanum" u Šidu ‒ koji je nastao zahvaljujući zaveštanju Ilije Bašičevića Bosilja, istaknutog naivnog slikara početka druge polovine 20. veka ‒ sredinom maja organizovana je izložba „Odbrana umetnika, uvreda čoveka", kojom je autorka dr Ivana Bašičević Antić, predsednica Fonda „Ilija & Mangelos" želela da skrene pažnju javnosti na jedinstven događaj u kulturi Jugoslavije od pre 55 godina kada je jedan umetnik, pred komisijom, morao da dokazuje autentičnost svojih radova.

Ilija Bašičević Bosilj bio je dobrostojeći zemljoradnik (paor) u Šidu. Tokom rata, 1942. godine, pred ustašama je izbegao u Beč, ali kada se vratio, nije bio po volji ni nove komunističke vlasti, te mu je oduzeta zemlja. Tada počinje da slika i da se obrazuje čitajući knjige svojih sinova ‒ Vojina, uvaženog novosadskog pedijatra, i Dimitrija Mangelosa, istoričara umetnosti i izuzetnog umetnika, jednog od pionira konceptualne umetnosti.

„Afera Bosilj" ‒ koja je s predradnjama, samim događajem i posledicama trajala od početka šezdesetih godina do 1971. godine ‒ predstavlja jedinstven primer pokušaja sprege politike i kulture da se preko jednog čoveka dezavuišu mnogo kompleksnije stvari u kulturi. Hajku je poveo Krsto Hegedušić, istaknuti naivni slikar i član JAZU, kada je u jednom intervjuu izjavio da „sumnja da je Bosilj autor" predstavljenih dela. Posle toga, hajci na Bosilja, prevashodno na njegovog sina Mangelosa, pridružili su se brojni poslenici kulture i politike, mediji i raznorazni forumi.

Afera je dobila sudski epilog, a kao deo procesa, Bosilj je naslikao čuvenu „Krilatu kraljicu" pred specijalno oformljenom komisijom.

O samom događaju ali i zanimljivoj ličnosti Ilije Bašičevića Bosilja razgovaraćemo s dr Ivanom Bašičević Antić.

Urednik i voditelj Znakova: Sava Ristović.