Dragan Lakićević i Aleksandar Jovanović

Knjigama „Prohuja" i „Žetelica i Šumanović" pesnik Dragan Lakićević obeležio je pola veka svog književnog stvaralaštva. O tome šta sve pesma za njega jeste i šta može biti pevao je sve to vreme, a nastavio i u knjizi novih stihova „Prohuja". Druga njegova knjiga, „Žetelica i Šumanović", inspirisana je skulptorskim i slikarskim umetničkim delima, o kojima pesnik iznosi svoj lirski doživljaj. Osim pojedinih motiva i tema koji spajaju ove dve knjige, tu je i Lakićevićev prepoznatljiv motiv snega. Ono što ih razlikuje jeste različita vrsta stiha kojima se autor u njima izražava. O svemu navedenom razgovaramo sa našim gostom.

Studija „O svetlosti starijoj od nesreće. Eseji o srpskoj poeziji i kulturi" profesora Aleksandra Jovanovića donosi 22 teksta o našim stvaraocima od perioda avangarde do savremenih pesnika. U prvoj celini tumače se neke od najznačajnijih pesama („Putnik" R. Petrovića, „Mizera" M. Crnjanskog, „More pre nego usnim" B. Miljkovića, „Šapat Jovana Damaskina" Ivana V. Lalića...), a u drugoj je pažnja posvećena određenim ciklusima ili zbirkama („Na Kosovu" M. Rakića, „Ratni drugovi" S. Vinavera, „Od nemila do nedraga" M. Dedinca...). Tumačeći sve slojeve pesničkog teksta, ali i njegovu poziciju u kulturi, Jovanović osvetljava kontinuitete naše poezije, uz uverenje da je ona „najbolji odjek našeg duhovnog bića". O tome kako nas poezija menja, o načelima tumačenja, izboru građe, vezi svetlosti i poezije, za Gutenbergov odgovor govori Aleksandar Jovanović.

Uređuje i vodi Sonja Milovanović.